Руси су такође готово једногласни у мишљењу да земља ни под којим околностима не би требало да направи компромис са Турском, све док Анкара не упути званично извињење за обарање руског војног авиона Су-24 у Сирији. Овај став дели 78 одсто испитаника.
Сваки десети грађанин Русије, 11 одсто, сматра да би Русија требало да обнови односе са Турском, чак и ако званично извињење не уследи.
Већина Руса (54 одсто) сматра да је због руско-турског конфликта и размене санкција више изгубила Турска. Тек 35 одсто њих верују да су штету претрпеле обе стране, а само 3 одсто испитаника сматра да је Русија више страдала.
Генерални директор ВЦИОМ-а Валериј Фјодоров наводи да је мали број Руса осетио негативне ефекте од пуцања билатералних односа са Анкаром.
„Могуће да ће се тај ефекат јаче осетити када почне сезона одмора. Али данас, три месеца након што су Турци оборили руски СУ-24, нација није спремна да опрости ту крв и то понижење, све док Анкара не призна своју кривицу и не упути одговарајућа извињења“, рекао је Фјодоров.
Подсећања ради, 24. новембра прошле године турски ловац Ф-16 ракетом ваздух-ваздух оборио је руског бомбардера Су-24 над Сиријом, а једног од пилота — потпуковника Олега Пешкова, убили су терористи током катапултирања.
За време спасилачке операције погинуо је још један руски војник, припадник морске пешадије Александар Позинич, и то након што су терористи погодили хеликоптер МИ-8 којим је управљао.
После инцидента, руски председник Владимир Путин је увео санкције против Турске. Званична Анкара је одбила да упути извињење, а непримерене изјаве турских званичника након тог догађаја направиле су још већи раздор у односима двеју земаља.
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је крајем фебруара шокирао јавност када је „изразио жаљење“ што је „Русија због два пилота изгубила таквог пријатеља као што је Турска“.
Раније је Ердоган изјављивао да се Турска ни под каквим околностима неће извинити за обарање руског авиона и убиства руских пилота.
Касније је његове речи потврдио и турски премијер Ахмет Давутоглу, додајући да се нико у његовој земљи неће извињавати због тог инцидента — ни њен лидер, ни министри, ни други званичници.
Руски председник Путин је оценио да Турска намерно уводи односе са Русијом у ћорсокак, а обарање руског авиона раније је окарактерисао као „нож у леђа“.
Санкције које је Путин увео Турској предвиђају забрану увоза одређене турске робе, ограничавање рада турских компанија у Русији, а такође и забрану чартер-летова између земаља.
Економска конфротација Москве и Анкаре нанела је турској привреди снажне ударце. Према речима председника турске кредитне агенције ЈЦР Орхана Окмена, у 2016. години економски изазови за турске компаније биће још жешћи. Губици од руског ембарга на увоз прехрамбених производа из Турске, а такође санкције у туристичком сектору и грађевинарству могле би да коштају Турску и око 15 милијарди долара. Осим тога, могуће је смањење кредитног рејтинга многих компанија чији је бизнис везан за турско тржиште.
Tурска привреда се у великој мери ослања на туризам, а један од најјачих удараца задобила је управо у овом сектору. Економија ове земље је огромну штету претрпела губитком руских туриста — број гостију из Русије је са 3,5 милиона у 2014. пао на 2,8 милиона у 2015.
Очекује се да ће ове цифре бити далеко горе по Турску у овој години.
Према „Ростуризму“, турски буџет се захваљујући гостима из Русије сваке године пунио за око десет милијарди долара.
Турске власти имају другачију рачуницу — „конкретно Русија неће послати (у Турску) око 4,5 милиона туриста — то је око 4,5 милијарди долара губитака“.
Турски експерти прогнозирају да би криза у туристичком сектору у њиховој земљи могла да значи и губитак 500 хиљада радних места.
„Прошле године је приход од туризма пао за 15 одсто. Са руским санкцијама које су на снази ми очекујемо пад и од 30 одсто“, прогнозира турски економиста Гуљдем Атабај Санли.
Да Турска плаћа високу цену због погубне политике њеног председника, показују и друге бројке — према подацима Савеза експортера, испоруке свежег турског поврћа и воћа у јануару ове године, у поређењу са истим периодом прошле, пао је за 88 одсто, када је реч о количинама и 87 одсто, када је реч о вредности. Примера ради, ако је у јануару 2015. године Русији испоручено 128,2 хиљаде тоне свежег воћа и поврћа, ове године је износило свега — 15,9 хиљада тона. Изражено у новцу, испоруке су се смањиле са 82,8 милиона долара на 10,9 милиона долара. Имајући у виду да је руско тржиште било главно за турске произвођаче, то је нанело снажан ударац и целом турском пољопривредном сектору.
„Русија је куповала 60 одсто поврћа и воћа, које смо спремали за извоз. Сада смо ми све то изгубили. Русија је за нас велико тржиште“, изјавио је председник Турске асоцијације продаваца воћа и поврћа Бурхан Ер.
Према проценама турских власти, Турска би могла да изгуби око 764 милиона долара због руског прехрамбеног ембарга.
Турски медији пишу да покушаји Анкаре да нађу алтернативна тржишта и ублаже губитке нису дали резултата, а да због руских санкција турским извозницима сада прети банкротство.
