„Овај споразум који је сада са НАТО ратификован у скупштини, потписао је пре мислим три године министар одбране. Људи нису ни знали да је потписан тај споразум и сад кад је дошло до ратификације у скупштини, подигла се бука као да то значи да ми улазимо у НАТО. Ако тако гледају, онда смо ушли у Алијансу пре три године. Нећемо ући у НАТО“, истиче председник Николић, који ће се у Москви срести са председником Русије Владимиром Путином и руским патријархом Кирилом.
Николић сматра да ратификација споразума са НАТО-ом није пореметила баланс између Истока и Запада јер тог баланса никад није ни било.
„Увек је НАТО имао више могућности да са администрацијом у Србији оствари нешто. Руска Федерација није ни инсистирала на томе, својевремено сам лично инсистирао да пошаљемо делегацију на Скупштину ОДКБ. Руси то нису тражили, иако смо већ тада имали делегацију на Скупштини НАТО-а. Мислим да је Русима довољно кад кажемо да нећемо да уђемо у НАТО и да Русија, као озбиљна земља, уопште не проверава јесмо ли у истом проценту повезани са Москвом и са НАТО. Русија зна да грађани Србије не желе да Србија буде у НАТО и да није опасно ако се баш о свему не договоримо. Она то никада не потенцира“.
Коментаришући неке новинске текстове о томе да Русија врши притисак на Србију да потпише споразум о дипломатском имунитету са Центром у Нишу, председник Србије каже:
„Не врши. У неколико новина сам прочитао наслов да Николић и Дачић раде иза леђа Вучићу да се потпише споразум у Нишу. Нико овде никоме не ради иза леђа, уосталом нема ни разлога. Свако има своја уставна овлашћења, своја ограничења. Председник Владе води спољну политику у име Владе, и то пише у Уставу. Ја не могу да потпишем споразум за који ме Влада није овластила, док они могу да потпишу споразум не питајући ме за овлашћење. Дакле никада, ни у једној држави нисам договарао или потписао споразум за који није знала Влада Републике Србије па тако нећу ни у Русији. У односима са Русијом ја немам никаквих тајни ни пред ким — зна се колико волим Русију и зна се колико ја лично желим да будемо у ЕУ“.
Председник Србије је, говорећи о односима са Русијом, као једну од најважнијих тема истакао економске односе двеју земаља.
Он је истакао да нама европске антируске санкције нису отвориле врата руског тржишта, јер смо оно што произведемо увек могли да продамо Русији, али су нам потребне инвестиције.
„Ја сам о томе разговарао са Русима. Да ли вам треба хране? Па ви морате да инвестирате у нашег сељака да може да произведе храну. Ми немамо одакле. Желите ли да и даље камионом идете по селима и узимате по две-три свиње, или три тоне шљива које произведу, или ћете то да направите системски, да склопите дугорочне уговоре са сељацима, да се зна по којој цени им исплаћујете или по којој цени вам враћају оно што сте уложили… Дакле, са Русијом треба да се праве дугорочни аранжмани. Русија да буде инвеститор, ми да производимо и да вратимо све дугове. Да уговори буду дугорочни, и да Русија зна да ће, ако јој треба 100.000 тона — добити 100.000 тона“, објашњава председник Николић.
Посебна предност за Србију је, сматра он, то што је Србија остала рурална земља, што се пољопривреде тиче.
„Ми још нисмо, нико нас још није толико притиснуо да уђемо у производњу ГМО… Све што произведемо могли бисмо да продамо на руском тржишту, и то знају сељаци, не само у Шумадији већ широм Србије“, напомиње Николић.
Комплетан интервју са председником Србије моћи ћете да прочитате сутра на нашем сајту.
