„Када гледамо уметничка (књижевна) дела, у највећем броју случајева срећемо жене опседнуте жељом за влашћу и задовољствима. Истовремено, хареми су били школе за жене, дом у којем су се оне припремале за живот, добијале образовање и занимале добротворним радом. Свим тим су управљале мајке султана“, изјавила је прва дама Турске на конференцији „Мајке султана које су оставиле траг у нашој историји“.
Зачуђује оскудност чак и званичне информације о Емини Ердоган. Она је недавно напунила 61 годину. Родом је из Истанбула, али чак и о крају града у којем се родила постоје различите информације. Међутим, то је за Истанбул веома важно, јер је огромна разлика између савременог Ускудара (њен родни крај по једним подацима) и конзервативног и религиозног Фатихома (у који је стављају други извори). Емина Гулбаран има арапске корене и пето је дете у многочланој породици.
Ишла је у вечерњу уметничку школу „Мидхат паше“, али је није завршила. Учествовала је у раду организације „Асоцијација жена–идеалиста“ и у то време упознала будућег супруга са којим је скоро четрдесет година. Ердоганови имају четворо деце — два сина и две кћерке.
Донедавно Емина није учествовала у политичкој каријери мужа, задовољавајући се искључиво протоколарним функцијама. Шесте године владавине Ердогана први пут се нашла у центру локалног скандала. Представнице организације „Жене европске Републике Турске“ поднеле су тужбу против жене председника и жене премијера Турске — Ајрунисе Гул и Емине Ердоган. Оптужили су их да су за време путовања у иностранство носиле хиџаб и на тај начин „неправилно представиле лице савремене турске жене пред међународном јавношћу". Прича није имала наставак.
Већ 2010. године Емина се нашла у центру међународног скандала. Она је јавно назвала председника Израела лажовом, чиме је изазвала бурну реакцију светских медија.
Приликом сусрета са Палестинкама у Анкари, Емина је говорила о својој оцени наступа Шимона Переса у Давосу. Приликом говора Переса у којем је он оправдавао напад на Газу, Емина је видела како се премијер Ердоган тресе од гнева и почела да плаче. Када су је упитали зашто плаче, одговорила је: „Зато што је тај човек, Перес, лажов“.
Уосталом, донедавно је Емина Ердоган углавном представљала прави пример прве даме која се одликује уздржаношћу, није улазила у актуелне теме и занимала се стварима које јој по статусу припадају: на пример, положају жена у исламском свету. За тај рад је 2011. године добила награду Фонда форума Кранс Монтана. На церемонији уручења награде Емина је рекла:
„Ми сматрамо да све жене на свету залужују сва социјална и политичка права. Права жена не треба да се приносе на жртву балансу снага и безбедности неких режима. Зато сматрам да нашу борбу за мир, демократију и слободу треба наставити са великом одлучношћу. Желим још једном да поновим да ми одбацујемо двојне стандарде и дискриминацију.“
