Божидар Матић је био југословенски министар науке, односно председник Савезног комитета за науку и технологију у Влади Бранка Микулића.
Док се о првом нуклеарном програму, који је почео после Другога светског рата, понешто зна, за програм из 1980–их чули су тек малобројни појединци.
Како пише Јутарњи лист, у другом југословенском нуклеарном програму, наводно кодног имена „Сутјеска“, важну улогу играо је сарајевски „Енергоинвест“.
Каријера Божидара Матића била је нераскидиво везана за ту компанију на чијем је челу био од 1989. до 1993. године.
„Кад је почео нуклеарни програм у ’Енергоинвесту‘, нисам у то био упућен. Сазнао сам то на чудан начин кад сам се 1985. године вратио у ’Енергоинвест‘ након што сам четири године био ректор Универзитета у Сарајеву. Поставили су ме тада за потпредседника за истраживање и развој. ’Енергоинвест‘ је имао 11 истраживачких центара, од којих је шест било, према ондашњој квалификацији, на нивоу института. Иако сам пре био директор једног од тих института и сарађивао са осталима, одлучио сам да обиђем сваки од института како бих се ближе упознао са тиме што се ради“, прича Матић за Јутарњи лист.
Како је навео, у један део зграде ИТЕН–а, Института за термотехнику и нуклеарну технику, нису га пустили.
„Рекли су ми: ’Овде се ради један пројект. Према уговору, пројект не може видети нико осим оних који имају дозволу за то‘“, кажа Матић.
Признао је да није дочекао да добије приступ тајном пројекту у ИТЕН-у, јер га је Бранко Микулић, тадашњи председник Владе Југославије, позвао у Београд.
Ипак, као савезни министар за науку временом је сазнао о југословенском нуклеарном програму, али, како то каже, из „друге руке“.
Југославија је 1980–их развијала два паралелна програма: програм А био је усмерен према нуклеарном оружју, а програм Б био је усмерен на цивилну употребу нуклеарне енергије. У свему томе је важну улогу играо „Енергоинвест“.
„ЈНА је све уговарала са ’Енергоинвестом‘, који је затим склапао уговоре са осталим институтима, укључујући и ИТЕН. Све је то било у највећој тајности“, појаснио ми је Матић.
У Загребу је програм А био посебно усмерен на развој неутронске компоненте бомбе. Група састављена од десетак физичара, електроинжењера и техничара из Института „Руђер Бошковић“ (ИРБ) била је директно укључена у пројект. Само су двојица од њих знали праву сврху пројекта на којем раде.
У јануару 1988. године је немачки магазин „Шпигл“ објавио како је Руђеру Бошковићу уз финансијску подршку сарајевског „Енергоинвеста“ поверена прерада нуклеарног отпада.
Иако је у томе чланку погрешно наведено шта се у склопу тајног пројекта радило у Загребу, тачно је наведена важна улога „Енергоинвеста“.
„’Енергоинвест‘ је био одлична маска. У случају да нешто продре у јавност, увек се могло наћи оправдање да је реч о истраживањима за цивилну употребу нуклеарне енергије“, појаснио је Матић.
Матић је Јутарњем листу говорио о важном састанку у Влади Југославије 1988. године.
„Сад почиње најчуднија ствар. Једнога дана зове мене Бранко Микулић и каже: ’Дај, молим те, дођи на један деликатан састанак, укинућемо нуклеарни програм. Знаш ли шта о томе?‘. Кажем ја: ’Нешто сам начуо‘. На то ће мени Бранко: ’Не може то Југославија да ради, ми морамо да идемо у привредну реформу, нуклеарни програм је фантазија из неких других времена. А ја то морам да кажем и Генералштабу‘“, присетио се Матић, додавши да је отишао на фамозни састанак.
Како каже, када је тамо дошао изненадило га је њихов цивилизовани приступ кад им је Бранко рекао да Југославија одустаје од нуклеарне бомбе да би се касније на састанку расправљало о практичним проблемима напуштања тајног нуклеарног програма.
„Гашење нуклеарног програма имало је позитиван ефекат на реализацију Стратегије технолошког развоја Југославије. Око 1,5 одсто тадашњег југославенског БДП–а је ишло у истраживање и развој: 0,5 посто кроз СИЗ–ове, 0,5 посто кроз предузећа, а 0,5 посто кроз тзв. ’Матићев фонд‘. То је и данас сан низа европских земаља“, каже Матић.
На констатацију како многи мисле да је југославенски нуклеарни програм био само блеф и да земља попут Југославије није могла направити нуклеарну бомбу Матић каже:
„Како се само варају! То је потпуно погрешно. Није то био блеф, него озбиљан програм развоја нуклеарне бомбе“, закључује он.
