Професор грађанског права Душан Челић у разговору за Спутњик оцењује да је питање „Трепче“, уз још неколико институција, кључно питање за судбину Срба на Косову и Метохији и да је зато „Трепча“ непрестано у фокусу интересовања албанских самопрокламованих власти у Приштини.
„Чини ми се да је ово само једна од етапа у низу једностраних потеза Приштине. Такође треба имати у виду да је Приштина приликом усвајања такозваног устава такозване републике Косово практично прокламовала и спровела нешто што се може назвати национализацијом. Она је у том акту прокламовала да су сви привредни субјекти у друштвеној и државној својини на територији аутономне покрајине Косово и Метохија својина тзв. републике Косово. Управо у том контексту, формирање ове комисије која треба да изради неки лекс специјалис, посебан закон о ’Трепчи‘, је следећи корак који Приштина једнострано предузима. Такође и пасивност и само декларативна активност органа Републике Србије утичу на то да Приштина у овом тренутку има много активнију позицију у вези са овим питањем“, истиче Челић.
„Трепча“ од 1999. године, када је формално Унмик преузео власт на Косову и Метохији на основу резолуције 1244, послује као подељено предузеће, подељени привредни субјект, „Трепча север“ и „Трепча југ“. У оквиру „Трепче север“ која се налази на северу Косова и Метохије обавља се примарна производња руде и оловно–цинковног концентрата, док се у оквиру „Трепче југ“ обавља прерађивачка делатност.
„’Трепча север‘ је и данас под контролом Срба са севера Косова и Метохије и у том погледу то може да буде један од аргумената да се макар тај сегмент ’Трепче‘ покуша да сачува и да остане у интересној сфери пре свега Срба са севера Косова и Метохије и Републике Србије. Оно што мени као правнику смета је што се питање ’Трепче‘ ставља у политички контекст, односно у контекст бриселских преговора у којима Србија практично никада није добила ништа, док је друга страна, Приштина, добијала максимум. Мислим да би било много боље да се питање ’Трепче‘ посматра кроз питање својине, јер је неспорно да је ’Трепча‘ својина Републике Србије, односно привредних субјеката и поверилаца Републике Србије“, каже Челић.
Он наводи да је својина једно универзално право и питање опште људске контроле и није политичко питање.
„Уколико ’Трепчу‘ бранимо кроз те принципе, а не кроз политичке принципе кроз које се прелама статус Косова и Метохије, нећемо опет бити губитници“, сматра Челић.
Иначе, формирању комисије за израду нацрта закона о „Трепчи“ успротивили су се представници Срба, који су истакли да српска заједница треба да има одлучујући глас по питању имовине у већински српским срединама.
Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић поручио је да је Београд права адреса за разговор о „Трепчи“, истичући да је место за решавање спорних питања преговарачки сто, дијалог за који је Београд спреман.
Према за сада објављеним информацијама, планирано је да у комисији која ће одлучивати о комбинату, који омогућава егзистенцију већини становника на северу КиМ, од 16 чланова партиципира само 2 представника Срба. За доношење одлука у комисији није предвиђен консензус.
