„Погром је потпуно елиминисао Србе из урбаног живота, избацио их из градова. У та два дана задат је вероватно највећи ударац Српској православној цркви у њеној историји“, објашњава Ракочевић за Спутњик.
Како додаје, последице погрома су нешто са чим Срби са КиМ живе и нешто што им је је оставило печат страха у душама, животу и раду.
„Без обзира на то што је период од 1999. био тако страшан, може се рећи да Срби на КиМ почињу да рачунају време пре и после погрома 17. марта 2004. Погром је био ударац и због тога што се тада, у највећој мери, срушила идеја да Европа и међународна заједница могу било шта учинити да заштите Србе и донесу минимум демократије на КиМ“, каже Ракочевић.
Фасцинантно је, каже наш саговорник, да су после такве стихије и највећег мирнодопског злочина у савременој европској историји Срби опстали, и да у свом гету на КиМ и даље развијају своје потенцијале и начин живота, и настоје да себи објасне разлог оваквог односа према њима и обесмишљености њиховог живота.
Уочи годишњице погрома, изабрани председник Косова Хашим Тачи рекао је да је Београду и Приштини потребан компромис који ће омогућити бољу будућност, те да Србија треба да призна Косово и да не спречава, како је рекао, његову међународну интеграцију.
Ракочевић сматра да је Тачијев позив да Србија призна КиМ врхунски цинизам и врста понижавања, али и опомена пред 17. март, јер се Тачи, како каже, фокусирао на неколико тема.
„Једна је да Србија призна Косово, друга да се треба чувати руског утицаја на КиМ, трећа је трговина људима и организовани криминал, и последња — пораст екстремизма. Све те сегменте, искључујући признање Косова од стране Србије, Тачи држи у својим рукама. И можда свим овим сегментима, исламским фактором и повећавањем страха од Руса, он упућује ту страшну поруку која додатно појачава осећај тог ужасног дана“, каже Ракочевић.
Текст са тим Тачијевим порукама објавио је приштински лист „Коха диторе“, каже новинар и подсећа да је исти лист и пре 12 година такође објавио једнако запаљив текст као што је била вест о утапању деце.
„Текст је гласио — ’Опрез, Срби планирају да колонизују Косово‘, а у њему је речено да су сва повратничка насеља легитимне мете, као и пуно тога другог. Како се показало, лице које је потписано као аутор тог текста не постоји нити међу Албанцима нити међу странцима“, каже Ракочевић.
На данашњи дан пре 12 година у дивљању албанских екстремиста животе је изгубило 19 људи, запаљено и оштећено 35 православних цркава и манастира, шест градова и десет села етнички је очишћено, а око 4.000 Срба прогнано.
