Од различитих облика малигног тумора дојке сваке године у Србији у просеку оболи 4.100 жена, док око 1.600 жена годишње изгуби битку са овом болешћу. У нашој земљи данас се, различитим манифестацијама и бесплатним прегледима, обележава Национални дан борбе против рака дојке.
Према речима др Ане Јовићевић, епидемиолога са Института за онкологију и радиологију Србије, настанку ове болести доприносе бројни фактори, од којих су многи још увек недовољно истражени.
„Иако не можемо да уклонимо неке факторе ризика и на тај начин смањимо ризик од оболевања, у могућности смо да откријемо рак дојке на време и да га са великом успешношћу излечимо и тако смањимо смртност од ове опаке болести“, каже др Јовићевић за Спутњик.
Министарство здравља је 2012. године покренуло Национални Програм раног откривања рака дојке и основало Канцеларију за превенцију малигних болести.
Др Снежана Живковић са Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ за Спутњик каже да је врло важно да се жене одазову позиву на скрининг, јер је рак дојке водећа малигна болест од које жене у Србији већ годинама оболевају и умиру.
„Оно што је одавно златни стандард у превенцији јесте да свака жена старија од 30 година мора да уради самопреглед дојки, а после 40. треба урадити ултразвучни преглед. Време када су жене под средњим ризиком од оболевања од рака дојке је 50. година живота, када је потребно урадити први мамографски преглед", упозорава др Живковић.
Др Јовићевић са Института за онкологију и радиологију Србије указује да, чак и ако не добијемо позив из Дома здравља за преглед, свако од нас би требало да нађе времена да се обрати свом гинекологу, или да се распита код лекара опште праксе где се скрининг програми могу урадити.
Иако се сматра да десет одсто случајева свих типова малигних обољења настаје због генетских фактора, др Јовићевић каже да је јако битно препознати породице у којима постоји већи број случајева рака дојке или јајника.
„То је сигнал да у тој породици треба разматрати генетско тестирање, јер тада можемо да откријемо оне чланове који су здрави, али који су наследили генетску предиспозицију и код којих треба применити интензивније превентивне програме“, каже др Јовићевић.
Институт за онкологију је недавно добио најновији апарат за генетско тестирање и план је да се ускоро почне тестирања за рак дојке, јајника и многих других болести. Такође, постоји и саветовалиште, јер након те анализе треба дати адекватне савете о томе шта даље чинити по питању превентиве, објашњава др Јовићевић.
Поред рака дојке, жене у Србији најчешће оболевају од рака плућа, јајника и дебелог црева, док код мушкараца преовладава карцином плућа, дебелог црева и простате. Сваке године у нашој земљи се региструје 36.000 новооболелих од малигних болести, а рак годишње однесе 20.000 живота.
Др Живковић са Института „Батут“ каже да је за 30 одсто свих карцинома одговорно пушење дувана, а међу осталим факторима ризика од оболевања од рака су и начин живота, неправилна исхрана и недостатак физичке активности.
Иначе, на листи канцерогених агенаса коју је објавила Међународна агенција за истраживање рака, осим дувана, налазе се и соларијум, алкохолна пића, биљке које садрже аристолохичну киселину (састојак препарата за мршављење), чађ, дрвена прашина, природне мешавине афлатоксина, ултраљубичасто и икс-зрачење, бактерија хеликобактер пилори. Опасни су и стероидни и нестероидни естрогени, азбест, бензен, као и рад са катраном и у челичанама, у индустрији гуме.
