Онима који заступају унитарну Босну, ревизију Дејтонског споразума и покушавају да Републици Српској пришију епитет „геноцидна творевина“ како би је уништили, пресуда Хашког трибунала Радовану Караџићу бившем и првом председнику Републике Српске, сасвим сигурно ће послужити за политичку злоупотребу, слажу се саговорници Спутњика, али и истичу да, правно гледано, пресуда не може да угрози останак Републике Српске.
Професор међународног права на бањалучком Универзитету Милош Шолаја убеђен је да је Дејтонски споразум непроменљив, и да као такав чува Републику Српску. Доцент на Правном факултету у Београду Милош Јовановић подсећа да појединачна пресуда не може да утиче на статус РС. Академик професор Коста Чавошки не сумња да ће Бошњаци пресуду Караџићу искористити да доведу у питање опстанак РС.
„Њихова намера је да затру РС и да oстваре пројекат унитарне Босне и Херцеговине, у коме би Бошњаци били владајући народ. Да би се пресуда Караџићу злоупотребила у том обиму, који би им омогућио остварење овог циља, потребна им је одговарајућа сила и подршка спољног фактора. Другим речима, уз помоћ са Запада и провокација стање у Босни би могло би да се доведе до тога да се отворе ратна непријатељства, која би довела до заузимања територије Републике Српске“, објашњава академик Чавошки.
У исто време он додаје и да је од кључног значаја питање — да ли постоји и колики је интерес западних сила и ЕУ за овакав развој догађаја.
„Тренутно су због тероризма ангажовани или у властитим земљама или на Блиском истоку, тако да је Босна у неком другом плану, али то не значи да интересовање за њу не постоји уопште“, убеђен је професор Чавошки.
Оно што брине Јовановића јесте политичка призма кроз коју се гледа на ову пресуду, посебно на део који се односи на квалификацију догађаја у Сребреници као геноцида, и док, како каже, правно гледано то не може да се квалификује као геноцид, он се као такав налази у неколико пресуда појединцима у Хашком трибуналу, али и Међународном суду правде.
„Оне не могу право да утичу на постојање РС. Али у политичком смислу свакако дају додатног материјала деловима међународне заједнице и западних земаља да тврде или потврђују да је РС настала на геноциду, и да је ’геноцидна творевина‘, па као таква, нема легитимитет, чиме покушавају да је униште, и ’прогурају‘ унитарну Босну. То је релативно озбиљан политички аргумент који отвара нове могућности за притиске на РС. Аргументи за тако нешто нису засновани на праву“, сматра Јовановић.
Он уједно подсећа и да су интереси земаља Запада, које су додавале својевремено „уље на ватру“ подржавајући сецесије бивших Република СФРЈ, одавно усмерени против интереса Срба и српског народа и да „одавно имају циљ да смање на минимум надлежности РС ако ентитета“.
Јовановић међутим наду полаже у нову расподелу моћи на међународном плану, која се данас битно разликује у односу на претходни период и верује да би због тога притисци на РС могли бити ублажени.
На питање да ли би заговорници ревизије Дејтонског споразума могли да „профитирају“ на Караџићевој пресуди, професор Шолаја каже да бошњачки представници и заговорници ове идеје користе сваку реченицу која би могла да им користи против РС, па не сумња да ће тако бити и са пресудом Караџићу.
„До ове пресуде Бошњацима је било јако стало. Али овакве ситуације само воде разилажењу и тензијама у БиХ. Овде је проблем што Трибунал користио само документацију која им је потребна у судске сврхе. Међутим, нигде се не помиње шта је довело до тога да се донесу неке одлуке. Ова пресуда ни уставно ни правно ни политички не може да утиче на статус РС. Пре свега јер је она део Дејтонског споразума и Устава БиХ. То је усвојено међународним споразумом пет великих сила у оквирима контакт-групе, што је формално потврђено и у УН. То не може било којом пресудом да обори, нити да промени унутрашње ангажмане у Босни. Спољне… Сасвим сигурно, Русија не би дозволила промену, реаранжирање Дејтона и у том погледу је правно статус РС непроменљив“, уверен је професор Шолаја.
Влада Србије, као гарант Дејтонског споразума, оценила је да је пресуда Хашког трибунала бившем председнику Републике Српске (РС) Радовану Караџићу политички утемељена и мотивисана, да не доприноси помирењу и јачању поверења између народа на простору бивше Југославије. На ово је из Сарајева стигла реплика Бакира Изетбеговића који је поручио председнику српске Владе „да се не брине за положај Срба и РС“ већ да се позабави, парафразирамо, дисциплиновањем РС која не поштује права Бошњака у овом ентитету.
