Од идеала глобалне „Божје државе“, ислам је, чинило се, одустао са пропашћу Османског царства почетком ХХ века, али тај идеал је остао да живи у главама многих муслимана. Ипак, нико још није покушао да га обнови и примени на начин на који то покушава ДАЕШ. Сваки покушај заснивања исламских република током ХХ века, у Ирану, Пакистану, Бангладешу… био је у својој сржи модернистички и није се заснивао на повратку на првобитно стање.
На ислам се гледало као на средство ослобођења од диктатуре, као што је био случај у Ирану, или као на најбоље могуће решење за формирање јединствене нације, као што је био случај у многонационалном Пакистану. На шеријатско право у Пакистану гледа се као општи законик који стоји изнад свих партикуларних закона и обичаја. Тиме је шеријат постао везивно ткиво пакистанске нације.
ДАЕШ, међутим жели нешто друго. С обзиром да су сви досадашњи покушаји заснивања глобалног „калифата“ били неуспешни, ДАЕШ се залаже за ресетовање историје, повратак на прапочетак борбе за калифат у VII век. То је полазна тачка онога што се, условно речено, може назвати учењем ДАЕШ–а.
ДАЕШ нема идеологију нити оригинално учење, али има јединствени симболички језик којим комуницира са спољним светом. Тај језик користи се за три циља — застрашити противнике, индоктринирати следбенике и симболички ресетовати историју.
Вође ДАЕШ–а исправно су схватиле да се срце исламског света не налази на Арабијском полуострву, где су највеће муслиманске светиње, Мека и Медина, већ у Сирији. Када су Арабљани овладали Сиријом и Месопотамијом и већину становника тих области привукли исламу, постали су светска сила. Зато је ДАЕШ свој поход отпочео на истим просторима. Сиријски град Рака постао је престоница новог „калифата“ зато што је она била прва престоница оног старог, правог калифата. Вођа ДАЕШ–а, самопроглашени „калиф“, узео је име првог калифа Абу Бакра, такође да би носталгично подсетио на почетке исламске експанзије.
Анахроно законодавство, одевање и музика, примена закона и обичаја из VII века, суровост у обрачуну са неистомишљеницима, све је срачунато на симболички дијалог са спољним светом и покушај ресетовања историје. Свако коришћење модерне технике и оружја има само употребну вредност у борби и биће употребљено у ратне или пропагандне сврхе. Када „калифат“ буде успостављен у целом свету, нестаће и потребе за техником.
Оно на шта ДАЕШ, изгледа, није рачунао јесте чињеница да се време не може вратити. То може да изгледа запрепашћујуће ако се не гледа из угла припадника ДАЕШ–а, али ако фанатично верујете да је Бог на вашој страни, повероваћете да је све могуће.
Својим настојањима да се врате у далеку прошлост и почну све испочетка припадници ДАЕШ–а су јединствени у историји револуционарних покрета јер су модерни револуционарни покрети тежили рушењу старог и успостављању новог, по њима, праведнијег света. Тежили су, ако не убрзању времена, оно барем напретку. ДАЕШ, својом делатношћу жели обрнути процес — од новог ка старом.
Да је немогуће зауставити време и вратити се на старо знали су и сви контрареволуционарни покрети, зато су у своје политичке програме покушавали да инкорпорирају понешто што је било прихватљиво од револуционарних учења. Приликом рестаурације „старог режима“ у Француској, после Наполеонових ратова, на пример, никоме није падало на памет да укида Грађански законик, иако је он био тековина револуције.
ДАЕШ не жели да учини ни такав компромисни корак, његове жеље повезане су искључиво са успостављањем учења ислама, онаквог за какво верују да је проповедан на својим почецима. Све остало је јерес.
Куран, као врховни политички и правни акт ислама вође ДАЕШ–а схватају тако да нису потребни други закони, никаква идеологија или политички програм. У томе лежи и највећа слабост покрета, који је већ достигао врхунац и почео да опада.
Клица пропасти једне идеје лежи у њој самој, а код револуционарних покрета то је исувише стриктна идеологија. Ретке су револуције чије су тековине опстале — енглеске Славне револуције, Америчка револуција и Француска револуција и данас имају утицаја на политичке идеје широм света зато што су то револуције чије су идеологије биле довољно флексибилне да би постале универзалне. Идеологија ДАЕШ–а своди се на Куран и слепо слушање ауторитета. Недовољно за стварање универзалне „Божје државе“.
Постављен на тако крхке идејне основе, ДАЕШ је могао да стиче популарност само док је низао успехе. После првих ефектних пораза, као што је ослобађање Палмире и других значајних градова и области, уследиће осипање у његовим редовима, унутрашњи сукоби и пропаст, јер неће бити објашњења због чега му је Бог окренуо леђа.
