Јануара прошле године Европска комисија одобрила је средства ИПАРД програма за субвенционисање српске пољопривреде у износу од 175 милиона евра до краја 2020. године. Ни после више од годину дана пошто су средства одобрена, српска држава није учинила ништа или је учинила веома мало да пољопривредници до тих средстава дођу.
Средства ИПАРД програма намењена су произвођачима и прерађивачима млека, меса, воћа и поврћа. Србија се седам година припремала за коришћење ових фондова како би успоставила оперативну и контролну структуру. Анализа сектора којима су средства из ИПАРД фондова намењена завршена је 2009. и 2010, а недуго потом je основана и Управа за аграрна плаћања.
Организација нам није јача страна
Међутим, према речима агроекономског аналитичара Милана Пространа, ове припреме су биле недовољне и Србија још увек није спремна за повлачење новца из ИПАРД програма.
Србија није добро припремила ни пољопривреднике за повлачење средстава из ИПАРД фондова, нити се добро организовала за стварање институција које би радиле у интересу сељака, каже он. Прва кочница, према Пространовим речима, јесте криза у којој се налази Управа за аграрна плаћања, којој мањка запослених. Овој управи недостаје 103 службеника како би могла да ради у пуном капацитету. Расписан је конкурс за пријем 43 нова запослена, али ће морати да се распише нови конкурс за пријем још 60 људи.
„Други разлог је што немамо институције које су друге земље имале или су их стварале да помогну сељацима, као што су задруге и задружни савези, пољопривредне коморе. Словеначка пољопривредна комора је, у фази у којој се ми данас налазимо, одрађивала сав посао у интересу својих сељака. Хрватска је имала пољопривредну комору, али је стварала професионалне агенције које су радиле цео посао. Ми на томе нисмо довољно радили“, каже Простран.
Србија, према Пространовим речима, нити је стварала инфраструктуру која је потребна за повлачење средстава из ИПАРД фондова, нити је довољно радила са самим пољопривредницима, којима су фондови ЕУ остали недовољно образложени.
Кредити — омча око врата сељацима
Код српских пољопривредника, каже Простран, постоји страх од повлачења пара из кредита, поготово новца који долази из Брисела.
„Код ИПАРД фондова морате прво да уложите сопствена средства или средства из кредита и да, када све то буде одрађено и прихваћено, имате права да повучете неповратна средства у вредности од 40 до 60 одсто. Цео поступак је сложен, захтева огромну администрацију и због тога ми немамо могућности да та, релативно мала, али за наше прилике велика средства, повучемо до краја 2020.“, каже Простран.
Српски сељаци беже од комерцијалних кредита зато што су скупи, и поред државне помоћи.
„Ако европски фармер плаћа кредите по краткорочној каматној стопи између 1 и 2 одсто, наш сељак плаћа комерцијалне кредите по високој камати. Чак и ово што држава субвенционише по каматама од 2-3 одсто, али све је то у фази опипавања пулса наших сељака, који беже од комерцијалних кредита који су им омча око врата“, каже Простран.
Према његовом мишљењу, до краја ове године, и поред амбиција које српска влада гаји, Србија би могла да повуче највише „неколико милиона евра“, што је, како каже, оптимистична варијанта. Уместо да је примењивала искуства других чланица ЕУ, на пример Пољске, која је највише искористила ИПАРД фондове, или Хрватске, која је упослила професионалне агенције да се баве тим питањем, Србија је експериментисала, селећи Управу за аграрна плаћања из Београда у Шабац и натраг.
У Србији од 1994. не постоји систем финансирања пољопривреде, закључује Простран и од тада су сељаци упућени на банке. Држава би, према његовом мишљењу, хитно требало да ефикасније стави у функцију све карике ланца.
