Међутим, у свим тим дешавањима учествују живи људи, а не тенкови и машинерија — људи који су својевремено имали сопствена маштарења и амбиције. Те маштарије су све напуштене због једне ствари — заједничке жеље целокупног народа да се обезбеди живот у миру у својој отаџбини.
Двадесетшестогодишњи војник Хамза Исмаил из провинције Хама испричао је за Спутњик своју животну причу, као и да је последњи пут своју породицу видео пре три године.
Све ово време он живи у „новој породици“, коју чини 10 обучених бораца сиријске војске, делећи са њима циљеве и задатке како би се земља ослободила од терориста.
„Чим сам завршио студије придружио сам се војсци. Маштао сам да постанем магистар, а затим да упишем докторат. Међутим, мој народ ми је важнији него било шта друго. Ситуација у земљи приморала ме је да преиспитам своје приоритете у животу“, испричао је Хамза.
Хамза у догледној будућности себе види као мужа и оца многочлане породице, запосленог у некој приватној банци у Сирији.
Он каже да је сигуран да ће успети да упише докторат, ма шта се догодило, међутим, како каже, то ће морати да сачека завршетак рата.
