Актери свих тих догађаја су живи људи који су имали своје снове и амбиције које су напустили због једног циља — живота у миру и благостању у својој домовини.
Од првих дана рата, грађевински инжењер Тамам Мала је спознао мирис земље у рововима и прашину кад експлодира граната. Само годину дана након што је дипломирао, избио је рат, и од тада је оружје његов нераздвојни пратилац.
Неколико пута је био тешко рањен, па му је Команда оружаних снага сиријске војске предложила да напусти линију фронта из здравствених разлога.
„Вратио сам се на фронт. Док сам ратовао, са мојом породицом се већ толико тога издешавало. Најгоре од свега је што је мој отац умро, а ја нисам могао да дођем на сахрану, и за мене је то велика рана“, каже Тамам.
Он додаје да га ипак теше очеве речи током последњег сусрета — да је поносан што је његов син међу јунацима своје земље.
И он, као и сви остали, сања мир у Сирији.
„Маштам да мом сину дам име мога оца, да угаси пожар у мом срцу“, наводи Тамам.
