Број људи који су илегално прешли границе држава-чланица ЕУ прошле године био је најмање шест пута већи од претходног рекорда који је постављен 2014. године, док је број захтева за азил у 2015. порастао за 1,35 милиона, наведено је на сајту Фронтекса, у анализи ризика за 2016.
Око 764.000 илегалних прелазака забележено је на западнобалканској рути, углавном на граници Мађарске и Хрватске са Србијом.
Велики број људи који су илегално прешли границу први пут су регистровани када су стигли на грчка острва из Турске, а касније су поново регистровани када су прешли неку од спољних граница ЕУ на Западном Балкану.
Највећи број илегалних прелазака — скоро 885.400 — забележен је на источномедитеранској рути, поготову на грчким острвима у Егејском мору, а више од 90 одсто таквих прелазака, или 803.000, пријављено је у другој половини године.
Сиријци чине највећи број придошлица, мада је број Авганистанаца знатно порастао пред крај године, док су Ирачани на трећем месту међу мигрантима који користе ту руту.
У 2015. години број миграната који су стигли преко централномедитеранске руте опао је за око десетину, на 154.000, великим делом због тога што су Сиријци почели да користе источномедитеранску руту.
Међутим, број миграната из источне и западне Африке је порастао за 42 одсто, на више од 108.000, а велики број их је стигао из Еритреје.
Прошле године су више коришћени гумени чамци за превоз миграната, наводи Фронтекс, уз подсећање да је спасао око 40 одсто људи у региону централног Медитерана и 90 одсто оних код грчких острва у Егејском мору.
Рекордан број миграната који хрле ка Европи довео је и до пораста броја кријумчара људима, на више од 12.000, а међу кријумчарима преовлађују Мароканци, Шпанци, Албанци и Сиријци, наводи Фронтекс.
Број поднетих захтева за азил у 2015. достигао је ниво без преседана, тачније 1,35 милиона, али је број одлука које су донеле државе-чланице о повратку избеглица релативно стабилан у поређењу са претходном годином.
Фронтексова Анализа ризика за 2016. годину описује и низ могућих сценарија који су развијени у сарадњи са стручњацима из релевантних области.
Годишња анализа ризика, такође, указује на три главна ризика са којима су суочене државе на спољним границама, а то су досад невиђен пораст миграционог притиска, растућа претња од терористичких напада и повећање броја путника.
