Западни медији користе сваку прилику да подсете да је руски лидер Владимир Путин одбио да учествује на њему, иако га је амерички колега Барак Обама лично позвао — Русија је тиме, као највећа светска нуклерна сила, „ставила свет на праг нове нуклеарне кризе“ и свет је сада приморан да гата шта је поново смислио „руски агресор“ и у кога ће уперити своје ракете.
Међутим, западни медији су прећутали неке важне чињенице. Испоставило се у ствари да Москва није желела да седне за исти преговарачки сто са партнерима који „прљаво“ играју, који се служе преварама, обманама и не поштују већ постигнуте договоре.
Путин их је на то подсетио. Као главни разлог за то што није учествовао на Самиту о нуклеарној безбедности у Сједњеним Државама, руски председник је навео то што званични Вашингтон, за разлику од Русије, није уништио своје залихе плутонијума, од којег се може израдити нуклеарно оружје.
„Ми смо потписали одговарајући споразум и договорили се да ће овај материјал бити уништен на одређене начине — конкретно, индустријски. За то је било потребно изградити специјалне, посебне фабрике. Ми смо своје обавезе испунили, ми смо изградили фабрике. Наши амерички партнери — нису“, рекао је Путин.
Руско-амерички споразум о уништењу вишка плутонијума од кога може да се направи нуклеарно оружје потписан је још 2000. године.
Споразум се заснива на преговорима из деведесетих година када су две нуклеарне силе одлучиле да спрече поновну примену плутонијума из демонтираних нуклеарних бојевих глава на тај начин што ће га уништити.
Споразум обавезује земље-потписнице да плутонијум униште тако да више не буде употребљив као нуклеарно наоружање.
У документу су детаљно прописани начини уништења радиоактивног материјала и одређена су правила његове даље употребе.
Споразум, међутим, не предвиђа да плутонијум буде буквално уништен већ рециклиран — он би требало да буде помешан са ураном и претворен у мешани диоксид (МОX), који служи као гориво за нуклеарне електране.
И ту је настао главни проблем — Американци не сагоревају плутонијум до степена када он престане да буде плутонијум, већ га на свој „нови начин“ рециклирају и то тако да он може поново бити искоришћен у војне сврхе. Са Русијом такав договор раније није постигнут. Русија на то неће ни пристати.
Дакле, дешава се следеће — Русија се држи договора и свој плутонијум бесповратно уништава, а Американци га обрађују и пажљиво депонују. Рекло би се, нечасна игра америчких партнера. О томе је и руски председник говорио.
Путин је рекао да је Вашингтон недавно објавио да су САД једнострано измениле технологију утилизације плутонијума „растварајући га и уништавајући га у одређеним контејнерима“.
„То значи да они задржавају тзв. ’повратни потенцијал‘, то јест могу га поново извући, прерадити и поново претворити у плутонијум, односно нуклеарно оружје“, објаснио је руски председник.
Међутим, Вашингтон се сада прави да не разуме где је проблем и чему жалбе руске стране. САД не сматрају да су прекршили споразум са Русијом о уништавању вишка плутонијума и наводно намеравају да испуне те договоре.
„Споразум који су САД и Русија потписале 2000. године, даје странама могућност да се консултују и договарају о методама утилизације и не садржи обавезујуће рокове. САД нису прекршиле тај споразум и претпоставке о супротном неодговарају истини. Ми смо у потпуности посвећени испуњавању наших обавеза у складу са споразумом“, рекла је за РИА Новости представница Стејт департмента, изражавајући жаљење што Русија није учествовала на Самиту о нуклеарној безбедности у Вашингтону.
Руско-амерички споразум је практично требало да ступи на снагу 2009. године, али је дошло до застоја јер стране нису могле да се договоре о обимима и извору финансирања.
Међутим, 2010. године на Самиту о нуклеарној безбедности у Вашингтону, министар спољних послова Русије Сергеј Лавров и америчка државна секретарка Хилари Клинтон потписали су протокол којим је допуњен споразум САД и Русије из 2000. године о уништавању вишка плутонијума из војних програма. Свака страна се обавезала да ће 2018. започети уништавање по 34 тоне опасних материја (укупно 68 тона плутонијума).
Клинтонова је тада навела да се ради о 34 метричке тоне обогаћеног плутонијума, од којег може да се направи 17.000 нуклеарних бомби.
Дакле, у складу са споразумом, утилизација плутонијума треба да се одвија спаљивањем у реакторима. Осим тога, до 2018. године обе стране морају да изграде фабрике за рециклажу радиоактивних материја у МОКС-гориво. Русија је такву фабрику већ изградила, док је у САД изградња сличног погона у Савана-Риверу, у држави Јужна Каролина, замрзнута, пошто је одлучено да се плутонијум сачува у раствореном стању и ако затреба да се поново рециклира и претвори у плутонијум, односно ако затреба и у — бојеве главе.
