Совјетски космонаут Јуриј Гагарин је 12. априла 1961. године постао први човек који је отпутовао у космос. Тога дана људи су се грлили и плакали од среће. Један руски блогер се нашалио да је веома рано схватио значај Гагариновог лета јер је тог дана његов деда заборавио да га покупи из обданишта. Толико је био фасциниран подвигом совјетског народа. Чак и познати совјетски спикер Јуриј Левитан је једном признао да је скоро плакао пред микрофоном само два пута о животу: када је читао вест о капитулацији Хитлерове Немачке, и када је Гагарин отпутовао у космос.
„Ако већ постојим, желим да будем први“
Много тога је написано и речено о Јурију Гагарину, он је чак постао својеврстан мит. Али најбитније је оно што је Гагарин говорио о себи: „Ја сам обичан совјетски човек“.
Неколико дана пред полетање он је писао супрузи Ваљи:
„Верујем у технику, она неће издати. Али дешава се да човек падне на равној подлози па сломи себи врат. Али ја у то не верујем. И током лета би могло да дође до квара. Ако се то буде десило, молим те, Ваљуша, не умри од туге. Живот је живот. Чувај наше ћерке, воли их као што их ја волим. И нек одрастају као праве комунисткиње, а не као нерадници — држава ће ти сигурно помоћи. Што се тиче твог приватног живота, поступај онако како ти савест налаже, не могу да ти диктирам. Али ипак се надам да никад нећеш видети ово писмо и да ће све бити у реду.
Досад сам живео поштено, и надам се да сам доносио барем неку корист људима. У детињству сам прочитао речи пилота Валерија Чкалова: ’Ако већ постојим, желим да будем први‘. И ја покушавам да будем први.“
Лепота свемира и лепота храма
Мало ко зна да је комуниста Гагарин један од првих предложио да се обнови Храм Христа Спаситеља који су комунисти срушили ′30-их година.
Занимљиво је да је 1964. године Гагарин посетио Тројице-Сергијеву лавру у којој је видео макету Храма Христа Спаситеља. Његов пријатељ, пуковник у пензији Валентин Петров, сећа се да је тада Гагарин рекао: „Види какву су лепоту уништили“.
Касније је на заседању Централног комитета Комунистичке странке посвећеном васпитавању омладине Гагарин отворено подржао идеју обнове храма. Како каже Петров, Гагарин је сматрао да је немогуће васпитавати младе у духу патриотизма ако они не познају сопствене „корене“. За Гагарина је тај храм био пре свега споменик војне славе, и он је желео да људи то знају.
Иако је Гагаринов предлог био пропраћен овацијама, до обнове храма је дошло тек почетком ′90-их година.
Краљевски доручак, космички ручак
Једном је Гагарин добио позив за доручак у Бакингемској палати код Елизабете Друге. Космонаут је био збуњен због количине прибора за јело, па је чекао да краљица прва почне да га користи. Али и Елизабета Друга чекала да он направи „први корак“. Онда је Гагарин отворено рекао: „Ваше величанство, ја сам обичан пилот и не умем да користим све ове виљушке“. Али краљица је уз осмех одговорила: „Мистер Гагарин, одрасла сам у Бакингемској палати, али ни ја не знам од чега да почнем. Хајде да једемо онако како сваком од нас одговара.“
Узгред, за време лета, који је трајао 108 минута, Гагарин није стигао да нешто поједе, иако су научници спремили за њега специјални ручак у тубама: резанце и сос од чоколаде.
Месец као споменик за руског научника
Сергеј Корољев, генијални инжењер и руководилац совјетског свемирског програма, чији је главни успех управо лансирање првог човека у свемир, умро је 1966. године.
Једном је чувени руски космонаут Алексеј Леонов у интервјуу за руску штампу рекао да је Гагарин желео да сахрани пепео Корољева на месецу.
„За 1968. годину смо планирали искрцавање на Месец. Онај ко би први успео да слети требало би да ископа нешто попут гробнице и да сахрани урну са пепелом, као што се то ради на Земљи.“
Рус широког осмеха
Пуковник Валентин Петров, професор у Центру за припрему космонаута и пријатељ Јурија Гагарина, за Спутњик каже да је Гагарин био изузетан човек.
„Руски пионир свемирске науке Константин Циолковски, иако је умро још 1935. године, предвидео је да ће први у свемир отпутовати Рус широког осмеха. Гагарин је био изузетно добар и пажљив према другима. А са друге стране — био је одговоран и строг командант посаде“, подсећа Петров.
Гагарин је, како каже, умео да нађе заједнички језик и са пионирима у дечијим камповима, и са лидерима прогресивне омладине из 37 земаља на важним конференцијама.
„Корољев је за њега говорио да ће, када буде завршио универзитет, он сигурно дати допринос развоју науке. Нажалост, Гагарин је завршио Ваздухопловну инжењерску академију ’Жуковски‘ тек неколико месеци пре смрти (он и његов инструктор су погинули у авиону МиГ-15 на рутинском лету). Имао је само 34 године, али ће сигурно остати заувек упамћен. Људи су веровали у њега, поносили се његовим подвигом. Он је био јунак целог човечанства, али пре свега — своје отаџбине“.
Зашто још нисте на Марсу?
После првог лета Гагарин је написао: „Облетео сам Земљу у сателиту и видео сам колико је предивна наша планета. Људи, хајде да чувамо ову лепоту и да је множимо уместо да је уништавамо“.
Као што видимо, човечанство се оглушило о његов предлог. Тешко је одговорити на питање како садашња генерација доживљава првог човека у космосу. Али постоји мишљење да би Јуриј Гагарин, да је жив, био веома зачуђен зашто људи још нису освојили Марс.
У том смислу, опрости нам, Јура.
