Њујоршка сенаторка Кирстен Џилибранд и бивши сенатор Боб Грем позвали су америчког председника Барака Обаму да открије поверљиви део извештаја о терористичким нападима 11. септембра 2001. године, саопштио је британски лист „Индепендент“.
Извештај који је припремила комисија Конгреса САД објављен је 2003. године. Двадесет осам од 800 страница документа је поверљиво. Један од шефова комисије, задужен за припрему извештаја, био је сенатор из државе Флорида Боб Грем, који је у интервјуу телевизијском каналу Си-Би-Ес њуз изјавио да поверљиви део извештаја садржи сведочанства о умешаности Саудијске Арабије у терористичке нападе у Њујорку и Вашингтону.
Према извештају, у нападе су били умешани власти те земље, имућни грађани и добротворне фондације. То су потврдили и други парламентарци – конгресмен Тим Ремер и бивши сенатор Боб Кери. У Ријаду су ова саопштења назвали „компилацијом митова“.
Терористи су 11. септембра 2001. отели четири путничка авиона претворивши их у оружје. Два авиона су ударила у куле Светског трговинског центра у Њујорку, трећи авион је кренуо према згради Пентагона код Вашингтона, а четврти је пао у пољу у држави Пенсилванија.
Погинуло је 2.977 људи, а још 24 је нестало без трага. Према званичној верзији, за ове нападе је одговорна терористичка организација Ал Каида.
Клупко предизборних сплетки
Пажњу заокупљају најмање два питања. Као прво, политичари су иступили са својим захтевом недељу дана уочи посете Барака Обаме Ријаду, заказане за 21. април.
Према речима Кирстен Џилибранд, откривање докумената било би корисно пре пута председника на Блиски исток, јер би у том случају „могао да размотри с руководством Саудијске Арабијом, питања која се постављају у извештају“.
Као друго, и она и бивши сенатор Боб Грем нису опоненти него политички савезници Обаме: обоје припадају демократском табору.
„То је обично клупко предизборних сплетки. Вероватно политичари демократе на овај начин покушавају да подиђу главном кандидату своје партије Хилари Клинтон. Ипак, односи САД са Саудијском Арабијом, укључујући догађаје од 11. септембра, изузетно су осетљива и сложена материја, чије је коришћење у пропагандне сврхе прилично опасно. Нажалост, у Конгресу САД, као и у сваком парламенту, увек могу да се нађу политичари склони популизму“, сматра руководилац Центра за анализу блискоисточних сукоба на Институту за САД и Канаду Руске академије наука и уметности Александар Шумилин.
Иако је 16 од 19 терориста који су учествовало у нападима 11. септембра били дошљаци из Саудијске Арабије, умешаност званичног Ријада, а посебно краљевске породице, у ове догађаје, званично није доказана. „Није реч о томе да се најзад открију сви детаљи онога што се догодило пре 15 година, него само о томе како да се ’како треба‘ добију избори, да се омогући победа потребном кандидату. Иако је захтев сенаторке и бившег сенатора упућен Обами, он је усмерен на републиканце, чији је председник Џорџ Буш Млађи био на власти када су се догодили ови терористички напади. И то је само још један повод да се бирачи подсете на то ко је одговоран за ову трагедију“, сматра руководилац Центра за војно прогнозирање Анатолиј Циганок.
Безбедност или партијска солидарност?
У Белој кући признају да је неопходна већа транспарентност у објављивању закључака парламентарне комисије која истражује догађаје од 11. септембра, при чему указују и на то да је потребно „заштитити поверљиве податке који су од кључног значаја за националну безбедност“.
Предизборне интриге и тежња не само да се „развеје магла“ око догађаја од пре 15 година, него и да се на неки начин процене последице америчке политике у блискоисточном региону последњих година – све је то у игри истовремено, сматра председник Центра за стратешке комуникације Дмитриј Абзалов.
„Позив Бараку Обами да осветли улогу Саудијске Арабије у организовању и остваривању терористичких напада 11. септембра 2001. године јесте удар не само на њега него и на Хилари Клинтон, која је као државни секретар САД активно подржавала ’арапско пролеће‘. Ипак, продубљивање тематике савременог тероризма неизбежно води трагању за одговорима на питања о природи порекла самих терористичких организација, таквих као што су Ал Каида и ДАЕШ, о томе ко је учествовао у њиховом стварању, припреми, финансирању. Пре или касније на њих ће ипак морати да се одговори. И сада наступа моменат када питања безбедности постају важнија од обичне партијске солидарности“, наводи политиколог.
Према речима Дмитрија Абзалова, планирани пут Обаме на Блиски исток има не само опроштајни карактер него му је циљ да обнови и ауторитет и утицај Америке у региону.
Барак Обама је 14. априла обећао да ће током наредних 60 дана донети одлуку о објављивању поверљивог дела извештаја о истраживању терористичких напада 11. септембра 2001. године.
