Да је неки путник намерник случајно ових дана залутао у Србију, вероватно не би ни приметио да се избори ближе, камоли да је предизборна кампања у финишу. Да није плаката и билборда, претерано стилизованих који би путника намерника навели на погрешну мисао да су наши лидери поп-фолк звезде, вероватно ни грађани Србије, опхрвани преживљавањем и „гледањем свог посла“, не би приметили да се ближи финиш кампање.
„Кампања никад није била досаднија“, слажу се аналитичари свих фела и грађани свих опредељења.
Вратите се Шаруље, све вам је опроштено
А до пре неку годину, кампање су биле врхунац (медијског) спектакла у коме живимо. И „Парови“ и „Фарма“, и концерти и коло, и Косово и ЕУ, и Србија и свет, и путеви и пруге, и бабе и жабе…
У време најдосадније кампање, некако се са сетом сећамо миловања Шаруља, кокошки под стресом, Ди-џеј техно сетова, „Миљацке“, „Немојте да плачете, госпођо“… А данас, мање од десет дана пред предизборну тишину, имамо само фолклор карактеристичан и за редовно непредизборно стање…
Да није Борислав Стефановић променио име у Борко, не би било предизборне бизарности за распредање по кафанама и фризерским салонима. Мада, ни то није оригиналан потез, јер је пре неколико година Есад Џуџевић променио име у Есад Џуџо…
Што је у свему најгоре, ни медији се нису потрудили да досадну кампању учине занимљивијом. Истина је, није да нема „политичких кримића“ на нашим медијима, али смо се још пре расписивања ванредних избора нагледали којекаквих „државних удара“ и „завера“, на чијим би сценаријима позавидели Апис и друштво, па смо на такве садржаје поприлично огуглали.
У друштву спектакла, злобници би рекли — са све мање хлеба и све више игара — уочи највећег спектакла, избора, заказали су готово сви сценаристи и режисери, од партија, медија, спин-доктора…
Секс, дрога, Бодирога
Можда најзанимљивија ствар која нас је задесила у овој кампањи је анкета дневног листа „Данас" — „'Данас' пита партије" у којима су представници свих релевантних странака одговарали на питања попут: „Да ли сте за легализацију марихуане/проститиције" или „Да ли сте за геј бракове и усвајање деце?"
Ма колико ово неозбиљно изгледало за један озбиљан медиј, анкета је управо показала озбиљност „Данаса" који је овим искораком показао да намеће теме у кампањи уместо што пристаје да прати теме наметнуте од политичара.
Са становишта бирача, ова трик-питања су прави погодак, јер представници странака одговорима показују своје право лице, да не кажемо, откривају прави политички профил организација којима припадају.
Због тога, кад се укрсте одговори, добијају се неки чудни резултати и испада да су неке „конзервативне" партије либералније од „либералних".
Кад већ говоримо о „идеолошком" разоткривању српских партија, највише се разоткрила странка која инсистира на свом јасном „идеолошком профилу". Одговор на сва три поменута питања гласио је: „У овој партији истичу да нису заузели званичан став по овом питању унутар странке".
Паметном доста.
