Извештај обухвата период од 24. марта до 3. априла, који је, како је наведено, обележила релативно умерена активност политичких партија, у којој по присутности и интензитету доминира коалиција око СНС, док је далеко иза ње прва следећа коалиција предвођена Демократском странком, а затим следе остали учесници избора.
Вођа тима посматрачке мисије „Грађани на стражи" Раша Недељков рекао је да је закључак да је осетан недостатак конкретних политика које актери у кампањи нуде.
„Говоримо о не толико квалитетним и јасним порукама и јавно доступним програмима политичких странака. На терену је приметно да најинтензивнију кампању има коалиција окупљена око Српске напредне странке и затим коалиција око ДС, а тек онда иза њих следе други актери", рекао је Недељков.
Према његовим речима, недостатак квалитетне политичке кампање одразио се и на начин на који су се изборни штабови определили како да комуницирају са бирачима.
„За све политичке странке широм Србије заједничко је да су се определили да користе штандове као кључну акцију, односно начин како да комуницирају са бирачима. Они квалитетнији начини комуницирања као што су дебате и кампања од врата до врата, који изискују финансијске и људске ресурсе нису примећени у великој мери, сем када говоримо о СНС који користи мање-више све начине кампање", рекао је Недељков.
Он је истаклао и да су напредњаци у овој кампањи променили своју реторику и док им је раније фокус био на борби против корупције, сада акценат стављају на фискални и економски ефекат.
Према његовим речима, ДС у својој кампањи бирачима нуди стручне људе, себе као спас и да се Србија извуче из муља, док је СПС свој језик обојила народним речником, говорећи о себи као последњој социјалној брани.
„Недостатак квалитетних порука, политика и решења се манифестовао и на присутност негативних кампања, односно напада других политичких актера, а без понуђених конкретних решења", рекао је Недељков.
Како је додао, жртве таквих кампања подједнако су биле СНС и ДС, док је СРС у својој реторици негативну кампању уперио на више различитих актера.
Он је истакао и да су, када је реч о говору мржње, забележени изоловани случајеви и да се не може говорити о тренду и систематској политици.
Како је наведено у извештају, говор мржње је присутан на нивоу изолованих случајева највише у кампањи СРС, затим у коалицији Двери—ДСС, као и код СНС-а, а у кампањи ДС-а забележен је један случај говора мржње.
У извештају је истакнуто да иако постоје широм распрострањени наводи о случајевима куповине сигурних гласова, односно случајева давања новца и пакета хране бирачима у замену за сигуран глас, као и случајева притисака, физичког насиља или застрашивања од стране различитих политичких партија, посматрачи у овом периоду нису прикупили довољно доказа да би се са сигурношћу тврдило да су ти инциденти расопрострањени и организовани у мери у којој се о њима говори.
