Шта је кључна тема ових избора, о чему заправо одлучујемо?
— Кључна тема је партократија, оно што ми зовемо партијски паразитски систем, мислимо да су политичке странке појеле друштво у свим његовим сегментима, да су у нашој земљи за себе направиле своју државу. То је оно против чега се боримо. Партократија је разорила све сегменте друштва, урушила владавину права, покушава да разруши независне институције система, да себи потчини све медије, да управља свим економским токовима, да има целу земљу под својом контролом. Грађани овако лоше живе због партократије. Овде се не ради само о СНС–у, већ и о партијама на власти у покрајини, на локалу, које су са нама дуже од деценије, неке и две. Очигледно је да нас је то што су радили и како раде довело у ситуацију у којој смо, да су директно одговорни за то. Тај проблем морамо да решимо.
Ако будете у прилици да учествујете у формирању владе, шта ће бити њени главни задаци?
— Ми смо повукли црвену линију политике. Рекли смо да странке морају да се поделе на здраве и оне које то нису. Нормално је да имате странке које су окренуте ка Западу, као и оне окренуте ка Истоку, оне које инсистирају на традицији и оне које инсистирају на прогресу. Нездраво је и није нормално да се странка претвори у биро за запошљавање, да учествујете у корупцији, да узимате страначки рекет на новцу који се као субвенција или неко друго давање исплаћује из буџета. Није нормално да не поштујете Устав, законе, урушавате институције, покушавате да подредите себи и правосуђе, да њиме командујете. Да утичете на медије. То нису нормалне ствари. Прва ствар која треба да се деси је промена политичке културе. Нигде нећемо ући у власт, ако нема потпуне транспарентности. Ми не познајемо термин „тајно вршење јавне власти“, сви уговори морају да буду јавни, за сваки динар мора да се зна коме је уплаћен, сваког месеца за претходни месец да знамо колико је новца отишло из буџета и коме.
Шта је окосница економског програма Ваше странке, имате ли пројекте који могу да поправе стање нашег највећег потенцијала, пољопривреде?
— Погрешно је гледати економију на такав начин, да политичари треба да имају пројекте. Посао државе је да створи пословни амбијент, нормалне услове пословања. Унутар њих ће пољопривредници, привредници своје идеје и пројекте да реализују. Пројекти долазе од предузетника, од грађана, али и од страних инвеститора. Требају нам мањи порези и доприноси, то је кључни терет на привреду, он је тренутно преко 60 одсто. Треба нам прогресиван порески систем који креће од 20 одсто, па како зарађујеш више, тако плаћаш већи порез. Треба нам разумно бирократско оптерећење, а не шиканирање привредника од стране Пореске управе.
Што се пољопривреде тиче морамо да променимо фокус производње, то треба да буду мала породична газдинства, треба да се угледамо на земље које су успешно развиле тај модел, на Данску, Холандију. Они државну земљу не дају великим страним корпорацијама или да се гаји кукуруз и пшеница, пошто од тога не можете да прехрањујете и запошљавате велики број људи, будућност је у воћу и поврћу. Држава газдинствима да 20 хектара и направи задруге. Буџет за пољопривреду је око 300 милиона евра, довољно да у свакој руралној општини направите задругу која ће добити два милиона, сваке године.
Како постићи регионално помирење, да ли уопште постоји заједнички интерес који би могао довести до помирења у региону?
— Грађани тај заједнички интерес носе у себи, то је очигледно ако погледате културу, она се поново повезује без икаквих проблема. Међутим, у свим земљама политичка елита има интерес да потпирује разлике и сукобе, јер у том блату они профитирају. Ту је суштина свих регионалних проблема, да политика не злоупотребљава оно што се дешавало деведесетих година, већ да тражи путеве помирења, тачке које нас спајају, да почнемо од језика, не морамо уопште даље да идемо.
Зашто расте десничарски покрет у Србији и свету?
— Мислим да је правило у свету да како земља упада у економске проблеме, за њима иду и други проблеми — културни, питање идентитета, онда јачају те снаге. То је директна последица…
