На крају дводневног форума, у разговору посвећеном путу Републике Српске ка Европској унији, Цвијановићева је оценила да су правила ЕУ мање систематична него што су била приликом ранијих пријема у ЕУ. У исто време се од једне државе тражи једно, а од друге потпуно супротно, приметила је она, наводећи пример Македоније и Босне и Херцеговине. И док се од Македонаца тражи да полиција буде децентрализована како би били задовољени апетити оба ентитета, од БиХ се тражи супротно да она буде централизована, указала је она на недоследност Уније.
ЕУ је већ другачија, на прекретници, и даље суочена са последицама светске економске кризе, мигрантске кризе, али и институционалним изазовом какав је референдум Велике Британије о изласку из ЕУ у јуну, рекла је председница Владе Српске.
У сваком случају, Република Српска ће будно пратити сва кретања и на путу ка Унији ће инсистирати да задржи своју видљивост на темељу уставних надлежности које има, нагласила је Цвијановићева.
Словеначка искуства пренео је проф. др Владо Димовски са Економског факултета у Љубљани, који је указао да се после првог заноса због уласка у ЕУ, Словенија сударила са реалношћу почетком светске економске кризе 2008. године, из које се још није извукла.
Привреда Словеније се по уласку у ЕУ битно структурно променила и од индустријске земље, када је 50 одсто бруто друштвеног производа долазило из тог сектора, то је сада сведено на 25 одсто. Остале су само две велике компаније, „Горење“ и „Крка“, а остало су преузели огранци страних фирми, а задужење државе је енормно повећано.
„Улазак у ЕУ је било велико искушење, више политички чин и воља народа. Сада се некако тражимо, како даље“, рекао је Димовски.
Он је указао на губљење националног идентитета јер, додао је, тамо нисте словеначка фирма која би због тога могла имати погодности, него подједнако конкуришете са 500 других које су у том систему већ деценијама, где важи правило функционалности пре свега.
Посланик у Европском парламенту Едуард Феранд је поручио Републици Српској да ће од уласка БиХ у ЕУ имати јасне повластице, али ће морати да се одрекне дела свог суверенитета, уз рестрикције. Подсетио је на квоте којих ће морати да се држи у пољопривреди и указао на то да сељаци у ЕУ плаћају високу цену због руског ембарга на увоз њихових производа, што је изазвано, како је оценио, лошом одлуком ЕУ. Феранд је навео да ће РС због уласка у ЕУ изгубити и привилегован положај у односима са Русијом.
Шеф Центра за источноевропске студије Руске академије наука др Наталија Куликова је такође указала на, како је рекла, реалну ситуацију која чека земље Југоисточне Европе када уђу у ЕУ.
Примамљиво звуче слобода кретања робе, капитала и радне снаге, али размена робе значи да ће домаће тржиште преплавити страна роба, која је по цени конкурентнија и да ће затворити домаће произвођаче. Она је на примеру Бугарске показала да је производња пољопривредних производа, којима су, каже, хранили Русију, вишеструко пала. Крупна предузећа купиле су стране фирме и нестала је цела бугарска индустрија на којој се заснивала њена привреда.
Директне стране инвестиције отишле су у трговину и услуге и у фирме које су сто посто у страном власништву. Када се повуку ништа не остаје Бугарској, додала је.
Кретање радне снаге довело је до њеног одлива, из Пољске чак 600.000 људи који се сигурно неће вратити са знањем да помогну својој земљи. То је, како је приметила, постао и демографски проблем, јер утиче на мањи наталитет због одласка управо младих.
То није јадиковка „жене коју је муж оставио“, већ егзактни показатељи нашег центра, рекла је Куликова, додајући да свима на путу ка ЕУ остаје да максимално бране своје интересе. И ту су резултати различити, зависно од односа ЕУ према конкретној земљи и тренутне ситуације колико коме иде у прилог, закључила је она.
Посебно је било занимљиво излагање заменика градоначелника Беча Јохана Гуденуса, који опцију чланства у ЕУ сматра лошом одлуком, зажаливши што се Аустрија ту налази.
Идеја је била добра, али од ње се одустало, није добро што је државама одузет суверенитет, сматра он.
„Не могу да се сетим коју добру ствар је у последње време урадила Европска унија“, рекао је Гуденус који је њено увођење санкција Русији по захтеву САД оценио фаталним. Реч је, каже, о економском рату у коме САД користи ЕУ у обрачуну са Русијом. Европа ће, по његовој оцени, осећати велике последице и по укидању санкција.
Он се успротивио и уласку Турске у ЕУ која, како је рекао, није део Европе и јасно се од ње удаљава.
Гуденус сматра да је пријем толиких миграната због сиријске кризе лоша одлука јер је ЕУ због тога постала проблем.
„Европа је много шира од ЕУ. Европу смо наследили од предака, а ЕУ ће ту тековину да уништи“, рекао је заменик градоначелника Беча.
Он каже да оптимизам види у долазећим чланицама какве су Србија, БиХ са Републиком Српском, које ће помоћи да се направи боља ЕУ.
„Европи је потребна Русија, она је део Европе“, завршио је заменик градоначелника Беча чије је излагање, једино током дводневног форума, било пропраћено бурним аплаузом.
У дводневном раду економског форума на Јахорини, који је под покровитељством председника РС Милорада Додика, организовало Удружење економиста РС, учествовало је око 400 домаћих и иностраних представника привреде, научних институција и државне управе.
