С обзиром на промењене климатске услове, традиционални пут од Шангаја до Хамбурга преко Суецког канала биће краћи за 2.800 морских миља, односно за читавих 5.185 километара.
„Редовно коришћење те маршруте могло би кардинално да промени систем морског саобраћаја и да утиче на међународну трговину, светску економију и експлоатацију разних ресурса“, изјавио је Лу Пенфеј, представник кинеске администрације морске безбедности.
Ван Јонг, шеф канцеларије за Аркитк и Антарктик Државне океанолошке управе НР Кине за Спутњик каже:
„Све заинтересоване државе сада врло активно разматрају питање развоја Северног морског пута који је у међувремену добио глобални карактер. Прошле године је Дмитриј Рогозин на међународном форуму, посвећеном тој теми, подвукао да се Русија такође нада да ће северни морски пут бити још једна могућност за развој и сарадњу са кинеским партнерима, с обзиром да Северни ледени океан добија статус ’Леденог пута свиле‘.“
Саговорник Спутњика подвлачи и то да су научна истраживања веома важна и да се помоћу њих могу припремати метеоролошке прогнозе које су у овом случају веома важан фактор даљег развоја. Кина заједно са Русијом може да дође до кључних знања о Арктику, а две државе иначе теже сарадњи у тој области, каже Ван Јонг.
Нешто раније током априла шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је у интервјуу монголским, јапанским и кинеским медијима изјавио да Северни морски пут представља важну алтернативну маршруту за транзитни робни саобраћај између Европе и Азије.
Према речима Лаврова, Руска Федерација жели да Арктик постане територија дијалога и сарадње. Министар је навео да се захваљујућу руским напорима, а у контексту климатских промена, прогнозира значајно активирање бродског саобраћаја Северним морским путем.
„Мислим да ће то у будућности бити врло корисан ефикасан пут за превоз робе између Европе и Азије“, изјавио је тада Лавров.
Ван Јонг додаје да су Русија и Кина до сада много пута већ сарађивале у истраживању Антарктика, укључујући логистику и узајамно достављање помоћи.
„Надамо се ће заједничка истраживања у поларној зони бити све интензивнија и да ће се сарадња ширити“, закључује Ван Јонг.
Руски аналитичари говоре да Пекинг са великим интересовањем прати реализацију принципијелног договора председника Русије и председника Кине о спајању идеја евроазијске интеграције са кинеском иницијативом „Економског појаса Пута свиле“. У Кини се посебно позитивно прихватају руске иницијативе о коришћењу Северног морског пута и ширењу режима слободне зоне луке Владивосток на кључне луке Далеког истока.
