То што ће крајем априла у португалску луку Синес упловити амерички танкер са компримованим природним гасом (сабијен под притиском ради лакшег транспорта), купљеним на терминалу у Луизијани, по оцени америчког листа, могло би озбиљно да поремети европско енергетско тржиште, на коме Русија дуго времена доминира.
Према мишљењу аналитичара „Сосијете женерал банке“ Тијерија Броса, Америка је на тај начин објавила нови ценовни рат између компримованог гаса и оног који се шаље путем цевовода. Цена америчког гаса, према прелиминарним проценама, коштаће 4,3 долара за милион британских термалних јединица, док цена руског гаса тренутно износи 5,8 долара.
Лист наводи очекивања да Европа постане крупно тржиште за амерички гас, коме ће највећи конкурент бити Русија која тренутно задовољава трећину европских потреба за гасом.
Руски гасни гигант „Гаспром“ је раније саопштио да не планира да води ценовни рат, нагласивши да ће, у случају да буде приморан да смањи цену, умањити трошкове.
Председник Скупштине Удружења за гас Србије Војислав Вулетић сматра да је вест о првим количинама америчког гаса за Европу обичан маркетиншки трик.
„Количине природног гаса које они дистрибуирају Европи су занемариво мале у односу на оне које се доводе гасоводима из Руске Федерације, из Норвешке и Холандије. Ја зато мислим да то не може уопште, како то они кажу, да знатно поремети дистрибуцију гаса у Европи“, изјавио је за Спутњик Вулетић.
То је само маркетиншки трик, оценио је он, додајући да свако може да испоручи компримован или течни гас Европи. Поред Русије, то може Катар, Нигер, Алжир, Индонезија, па тако могу и Сједињене Америчке Државе. Према томе, то није ништа ново, то је само мали пропагандни трик, каже он.
По речима Вулетића, цена америчког гаса уопште не може да се пореди са ценом руског гаса, из више разлога. Први и основни је да се цена гаса одређује на основу цене нафте на светском тржишту, која је позната и прати се.
С друге стране, цена гаса има одређене трошкове. Прво га треба допремити до постројења за компримовање или утечњавање, па га прерадити ради лакшег транспорта, што све кошта, па га танкерима транспортовати преко океана до Европе, што опет кошта. Његова регасификација у самој Европи такође кошта, према томе, његова цена никако не може да буде конкурентна гасу из гасовода, објаснио је Вулетић.
За Србију прича о доласку америчког гаса у Европу ништа не може да значи, сматра председник Скупштине српског Удружења за гас.
„Ту, у основи, нема ни економије, ни енергетике. То је само прича“, сматра Вулетић.
Доцент Руске академије државне управе Иван Капитонов амерички танкер са гасом за Европу види као својеврстан пробни балон.
„Мислим да је ’Гаспром‘ са своје стране спреман за евентуални ценовни рат са САД, и Америка је свесна тога. Не искључујем да је танкер са гасом који су САД послале у Европу својеврстан пробни балон, на тај начин Америка истражује резерве ефикасности руске компаније“, рекао је за Спутњик Капитонов.
Он је указао да је свако превођење гаса у другачије стање захтеван процес који повећава његову цену, због чега је руски природни гас који се транспортује гасоводом јефтинији од америчког.
Капитанов је навео пример Летоније и Литваније које су хтеле да купе амерички течни гас, али су одустале од тога. Ове земље су израчунале и схватиле да је јефтиније куповати обичан гас јер је течни дупло скупљи.
У хабу Хенри у Луизијани кубни метар течног гаса кошта 1,7 долара, док ће кубни метар допремљеног гаса у Европу због трошкова превоза коштати више од 4,5 долара. То је отприлике исто колико кошта и руски гас, навео је он.
„Мислим да би свака европска земља требало да размисли два пута пре него што потпише уговор о куповини америчког гаса, тим пре што се на тај начин користи веома компликован логистички ланац“, рекао је Капитанов.
Први танкер гаса за Европу још један је у виду америчких напора ка њеном „диверсификованом снабдевању“ како Русија више не би држала примат и тако „угрожавала европску енергетску безбедност“.
Тако су, у настојању да се Русија у што већој мери елиминише са европског гасног тржишта, почињали, само на папиру, бројни гасни пројекти.
„Набуко“, „Трансанадолијски“ и „Трансјадрански гасовод“, „Левијатан“, „Посејдон“… Један од њих је и терминал на хрватском острву Крк, где би амерички гас куповале и земље Западног Балкана. Ниједан се није макао од почетне приче. Неки због неисплативости, неки због евроатлантских геополитичких игара.
