То је изјавио бивши хрватски амбасадор у Ватикану Филип Вучак.
Према његовим речима, заједничка комисија Католичке и Православне цркве почеће расправу о томе „пре лета“, али не може да се предвиди када би одлука могла бити донета.
Он је за „Вечерње новости“ нагласио да је патријарх Иринеј у писму јасно рекао да сматра да је реч о високом свештенику који је подржавао НДХ, насилно покрштавао православне вернике и подржавао расне законе.
То је други такав случај у Католичкој цркви, каже Вучак, а једино што је сигурно је да до краја рада комисије, папа Фрања неће доносити одлуке о Степинцу.
Описујући дешавања у априлу 2014, Вучак је рекао да је било „крајње драматично“ и да је један део кардинала био сигуран да ће Степинац бити канонизован, али је за папу Фрању то писмо било сигнал за узбуну и проверу информација из Београда.
Он је додао да је потом на адресу Ватикана стигло и писмо председника Србије Томислава Николића, а онда још једно писмо патријарха Иринеја.
„Папа је тада одлучио да предложи оснивање мешовите комисије која ће детаљно размотрити живот и рад кардинала Степинца“, рекао је Вучак.