Први српски научнофантастични филм — „Процеп“ затворио је овогодишњи 44. Фест, а од 28. априла публика ће имати прилику да га гледа на редовном биоскопском репертоару. У интервјуу за Спутњик један од продуцената пројекта, Милан Тодоровић, говори о овом, за Србију, несвакидашњем филмском остварењу.
Милане, какав је утисак на гледаоце оставио „Процеп“ после премијерног приказивања на овогодишњем Фесту? Да ли сте имали трему како ће овај, за домаћу кинематографију нови жанр проћи код наше публике?
— Не могу рећи да сам имао трему, зато што је ово већ трећи такав филм који Марко Јоцић и ја продуцирамо. Јесте први научнофантастични, али претходна два су била хорори, што се такође врло ретко ствара у Србији. Реакције су биле добре, био сам пријатно изненађен. А оно што ми је било нарочито занимљиво је то што су многи после филма још прилично дуго коментарисали неке аспекте филма, које су чак различито схватили. Нарочито крај, који је мало необичан и отворен.
Глумачка подела је врло интересантна, како у овом тако и у Вашим претходним продуцентским и редитељским остварењима. Главне улоге тумаче Србин, Словенка и Американац… На основу чега правите кастинг?
— Морам признати да су ове улоге практично писане за све њих. Када смо одлучили да ће нам ово бити следећи пројекат, сценарио још увек није био написан, постојала је само идеја коју нам је изложио редитељ Дејан Зечевић. Инсистирао сам на самом почетку да главна улога буде писана за Кена Форија, с обзиром на то да је он био главни глумац у „Зони мртвих“ и нас двојица смо већ дуже време радили на сценарију за наставак тог филма, па је ово дошло као нека замена за то. Мислим да је улога која је писана за Кена Форија заиста сјајна, необична је не само у његовом опусу него и иначе, јер тај лик пролази један јако занимљив пут од самог почетка до краја и јако се интересантно развија. Са друге стране смо имали Драгана Мићановића, за кога је опет писана улога, јер је он био главни глумац у „Мамули“. Марко Јоцић је требало да сарађује са Катарином Час, и одмах смо нашли и трећи лик. Новитет је Монти Маркам, који је ветеран холивудских филмова.
Можете ли нам дати сиже филма у кратким цртама?
— Не бих баш много да откривам, али базични заплет је да агенти ЦИА који су спавачи у Београду добију задатак да истраже пад америчког сателита који се срушио у Војводини и одлазе на ту локацију. Међутим, пратећи сателитски сигнал, схвате да сателит не постоји и да заправо прате сигнал астронаута који је нестао 1976. на Месецу, где му се губи сваки траг. И сада је главна мистерија откуд тај астронаут ту, како је ту доспео и шта се са њим дешавало свих тих година. А да ствар буде компликованија, сељани који су га нашли мисле да је он нови месија и не дозвољавају агентима да га одведу из села.
Колико је филмска технологија код нас напредовала? Да ли је у потпуности спремна да испрати овакву врсту пројекта?
— Мислим да јесте. Гледаоци могу да сведоче о томе. Визуелне ефекте је радио студио из Београда „Дигиталкрафт“, а за њих се може рећи да су ветерани овога посла. У филму постоје потпуно компјутерски генерисане сцене, апсолутно компјутерска анимација, а многи су мислили да су то сцене које су снимане у студију. Код нас постоје капацитети за то, само је штета што се не користе више, и што домаћи фондови ретко када подржавају жанровске филмове који су захвални за такве захвате. Постоји потенцијал и треба га искористити.
Врло запажено су прошла и Ваша два редитељска остварења — „Зона мртвих“ и „Мамула“. Да ли се после „Процепа“ може рећи да су хорор и научна фантастика дефинитивно жанрови по којима планирате да останете упамћени у филмској индустрији?
— Када редитељ своју каријеру започне са једном врстом филма, онда му стално нуде сличне пројекте. Али ја не бих волео да то буде тако, иако су моја два претходна филма била прилично популарна, пре свега у свету. Следећи филм који планирам да режирам се зове „Уличарка“ и биће једна социјална драма са елементима трилера.
Такође сте професор на ФДУ. Да ли међу Вашим студентима има оних који теже ка жанровским новитетима попут Вас?
— Класа којој сам предметни професор је управо у припремама за свој испитни филм који раде по причи Стивена Кинга. Они су већ кренули тим стопама, иако је жанр више политички трилер, а има елемената хорора. Видећемо. Студенти морају да науче како да пласирају жанр и који су жанрови најисплативији. Хорор јесте актуелан у свету, међутим, наравно, зависи од афинитета. Морају да буду отворени за све врсте филмова.
На којим пројектима тренутно радите?
— Поменуо сам пројекат „Уличарка“, који је у развоју, а скренуо бих пажњу и на документарни филм „Тапавица“, који ће бити премијерно приказан 26. априла у Дому омладине. То је занимљива прича о првом српском освајачу олимпијске медаље. Он је учествовао на првој Олимпијади 1896. и тамо освојио бронзану медаљу из тениса, а касније се бавио архитектуром и пројектовао значајна архитектонска дела. Доста занимљива личност из наше историје која је практично запостављена. Поред тога, у плану имам још један пројекат — слешер — хорор филм „Killer Model“.
