Професор политичке социологије на Факултету политичких наука (ФПН) и потпредседник Уједињеног Гранског синдиката „Независност“ др Зоран Стојиљковић сматра понижавајућим услове у којима запослени у Србији раде под сталним притиском очувања посла и елементарне егзистенције.
Коментаришући данашње написе у медијима о малтретирању радника у „Јури“ у Лесковцу, који немају ниједан нерадни дан, ни могућност синдикалног организовања јер им се у супротном прети отказима, Стојиљковић каже да је то не само проблем „Јуре“, него одбране пристојног рада уопште.
Важне су, каже, стране инвестиције, јер нам, према анализама, треба око три милијарде евра и то гринфилд инвестиција годишње, а ми већ деценију имамо много мање од тога. Мисли и да је политика субвенционисања домаћих и страних улагача у реду, али да није у реду толика неравнотежа у корист представника страног капитала. Њима се даје пет до 10.000 евра по радном месту, а да нису довољно условљени да овде реинвестирају и на неки начин запосле људе, сматра професор ФПН-а.
„Мислим да се то ради на један унижавајући начин. Свако ко је нормалан и има једну врсту интегритета и осећаја социјалне емпатије не би се хвалио тиме да има јефтину и образовану радну снагу и учествовао у тој трци на доле. Трчите са конкурентима, земљама у окружењу, нудећи готово неограничено све мању заштиту својих запослених и свога тржишта. Резултат тога је да деценију имате проблем да се уздигнете изнад страха од губитка посла, да смањите незапосленост и да плате и пензије доведете на ниво од преко 200-250, односно 350-400 евра. Значи, ви се хвалите тиме што отварате радна места попут тих у ’Јури‘, само зато што запослени без икаквих права зараде по 200 евра“, каже Стојиљковић.
То што се дешава у „Јури“ је само један показатељ до које мере је то отишло, оценио је он, запитавши шта је субверзивно, радикално, левичарско у томе да људи имају достојанствене услове за рад. А то, додао је, значи да је рад елементарно животно безбедан, да је уговорен, да није у зони сиве и црне економије и да уредно будете како — тако плаћени.
Ко се још сећа радника
„Ми немамо основне претпоставке за то и зато се ево пред Празник рада, 1. мај, нико не сећа ни запослених, ни синдиката, него се бавимо бескрајним надмудривањем око пребројавања изборних врећа“, констатовао је Стојиљковић.
Он сматра да је ово питање за Министарство рада, али и сумња да ће оно адекватно реаговати јер „Јура“, како каже, отвара трећу, четврту, пету фабрику, што значи да се став о том проблему не мења.
„То није проблем само ’Јуре‘ него одбране пристојног рада уопште и мислим да у оној мери у којој нема друштвене реакције, у којој су ужасно ослабљени синдикати, професионална удружења, да су људи доведени дотле да су стално ’на изволте‘ своме послодавцу. Без некакве солидарне акције јавности и удруживања свих којима је стало до демократских институција и елементарне владавине права, јер овде је реч о кршењу основних људских права, нећемо ништа изменити“, категоричан је Стојиљковић.
Синдикалне организације се, сматра, могу игнорисати, али не и протест и реакција јавног мнења.
„Створена је клима у којој сте стално у изнудици, у којој вам кажу — па имамо ли неку другу варијанту, и да је сада касно да се утврђује кривица. Ми смо имали безобразну, бахату, смишљену, понижавајућу приватизацију која се показала и економски неуспешном. И сви ти тајкуни и различити политичари то признају и констатују да је за реакцију сада касно“, напомиње Стојиљковић.
Неко мора, додаје он, грађанима Србије да поднесе рачун.
„Онога тренутка када будемо свесни да треба да се усправимо без обзира на то дисциплиновање и страх од губитка посла, ствари ће почети радикално да се мењају“, мишљења је професор ФПН-а и потпредседник Уједињеног Гранског синдиката „Независност".
Вулин: Министарство реаговало, али…
А министар за рад, после прозивке да ћути поводом случаја „Јура“, данас се огласио констатацијом да је тешко доказати лоше понашање послодавца.
Министар каже да је Инспекција рада била неколико пута у „Јури“ и да није било потребе да се пише да Министарство рада није реаговало поводом жалби запослених у тој фабрици.
„Нажалост, нама се радници јављају тек након што изгубе посао, а не док су у фирми. Веома је тешко, готово немогуће, доказати да је било неких понашања послодаваца која су за сваку осуду“, истакао је за „Данас“ Вулин поводом писања тог листа о понижавајућим условима рада у фабрици „Јура“ јужнокорејског инвеститора.
Вулин је додао да инспекција рада иде у „Јуру“ и без позива и са позивом и да би надлежнима значило много када би им се радници који имају било који разлог обраћали док су у радном односу.
„Ево и сад апелујем на њих да се обрате док су у предузећу. Морате нам рећи истину и не може нико да вам да отказ због тога што сте нас обавестили“, тврди Вулин.
Он је рекао да је инспекција утврдила да је било неких неправилности у „Јури“, али да такве о којима је писано нису пријављене.
У лесковачкој „Јури“ су, како је пренео лист, у уторак радници на 15 минута обуставили рад, штрајкујући због понижавајућих услова рада, без дана одмора и због малтретирања запослених.
