Он је истакао да Русија Европи предлаже јасну стратегију кроз изградњу „Северног тока 2“, што би осигурало додатних 55 милијарди кубика гаса годишње на већ постојећи гасовод „Северни ток 1“, док би преостали гас могао да иде и кроз Јужни коридор.
„Русија предлаже реалне пројекте, реални гас, који би дугорочно гледано обезбедио енергетску сигурност Европи“, рекао је он.
Стални представник Русије при Европској унији Владимир Чижов је почетком априла изјавио да ЕУ, са економске тачке гледишта, није неопходан „Северни ток 2“.
Међутим, земље ЕУ поделиле су се око става о изградњи тог гасовода, тако да будућност „Северног тока 2“ неће зависити од економске ситуације на Старом континенту, већ од геополитике.
Осам земаља ЕУ су средином марта упутиле писмо шефу Европске комисије Жан Клоду Јункеру у којем су навеле да нису сагласне са изградњом тог гасовода. То писмо су потписали премијери Чешке, Естоније, Мађарске, Летоније, Пољске, Словачке и Румуније, као и председница Литваније.
Наводи се да су писмо потписале и хрватске власти, међутим званични Загреб никада није потврдио ту информацију.
Истовремено, председник Чешке Милош Земан, коментаришући упозорења европских политичара да руски гас представља претњу за независност европског енергетског тржишта, упоредио је ту ситуацију са норвешким гасом.
„Норвешка такође експлоатише гас, међутим ја не видим никакву претњу од њиховог гаса. Зашто би онда требало да постоји претња од руског гаса?“, запитао се Земан.
Изградњу гасовода „Северни ток 2“ „Гаспром“ намерава да започне 1. априла 2018. године.
