Када је Русија на западне санкције одговорила контрамерама нико није ни слутио да ће се догодити „револуција“ и да ће Москва постати једна од најинтересантнијих кулинарских престоница Европе. До јуче је већина најскупљих и најлуксузнијих ресторана нудила углавном стране деликатесе и пратила западне тенденције. Сада је слика другачија. Акценат се ставља на свему што је домаће.
Руски произвођачи су, у великој мери, покренули производњу, па се сада на тржишту може наћи и „гауда“ или „моцарела“ домаће производње, сушене и мариниране печурке или сибирски манти пуњени месом од јелена, a уместо француских вина радије се пију кримска.
Већина московских кувара тако су нашли замену чак и најпрестижнијим и најтраженијим производима из увоза.
Чак ни криза, о којој сви говоре, није јако ударила по угоститељском бизнису у Москви, иако су многи, свакако, морали да се преоријентишу. Сада су на цени оригинална, интересантна, пријатна места са традиционалном руском кухињом или такозваном, „новом руском (ауторском) кухињом“.
Истина, за последњих пола године-годину много је ресторана затворено, али та места нису остала празна — практично одмах су отворени нови ресторани, чак и на оним местима где су ренте папрено високе.
Наравно, међу новим, тек отвореним ресторанима, и даље има интернационалних — италијанских, француских, јапанских, кинеских, грузијских, мароканских и свих других.
У Москви успешно ради и десетак српских ресторана. Српски кувари и конобари су одувек били на добром гласу у руској престоници, а осим Срба и других балканских народа, те угоститељске објекте радо посећују и Руси и бројни туристи.
Домишљати Руси почели су чак да производе и српске коре, буреке, зељанице и остале пите и пецива, па српски угоститељи више не морају да набављају коре за пите чак из Србије.
„То је веома једноставна и сјајна идеја — земља на којој живиш те храни. Москва је узбудљиво место за рад“, рекао је француски кувар Жером Ромера, који ради у једном московском ресторану.
Ресторани су тако, после краћег затишја, поново оживели. Упркос кризи, Московљани су поново почели да иду у ресторане, али су променили своје навике — уместо скупих јеловника, сада предност дају односу цене и квалитета.
Аркадиј Новиков је најпознатији и најуспешнији руски угоститељ. Његова империја обухвата више од 50 ексклузивних ресторана, у Москви, Лондону и Дубаију. Међутим, и он је препознао нове тенденције, па је недавно у руској престоници отворио још један ресторан. Овог пута, прави народни — са народном кухињом, у совјетском духу, и са „народним ценама“.
Ресторан, смештен у центру Москве, има и народно име „Ваљенок“ — по чувеним руским чизмама ваљенкама, од ваљане овчје вуне, које сведоче о даровитости руског народа и богатој и оригиналној култури земље.
Међутим, Новиков није себе ограничио само руским јелима, већ је објединио кухиње свих бивших совјетских република.
На јеловнику су се нашли боршч, кебаби, сочни јагњећи шашљици (ражњићи), нежни котлети од краба, кувана зечетина, пите попут чебурека итд.
Јела се спремају искључиво од руских намирница — риба се довози из Мурманска, млеко и „сметана“ (павлака) из Дубни, говедина из Брјанска, зечетина из Вороњежа…
Храна се такође припрема на „совјетски начин“ и по совјетској технологији. Чај се служи из самовара, а јела се спремају на грилу и „тандиру“ — традиционалној пећи на дрва, која се некада користила у Русији и другим совјетским републикама.
Огромна отворена кухиња, гласна музика, бука и девојке у традиционалним руским кецељама — осликавају само делић атмосфере.
У сваком случају, руска кухиња доживела је ренесансу, угоститељски бизнис у руској престоници, упркос кризи, цвета. Надлежни из области туризма и угоститељства сада обећавају да ће више пажње посветити гастрономском туризму и да ће Русија постати светска гастрономска атракција. Ако то већ није.