Највећи проблем актуелне постизборне кризе, свакако је повратак Србије у прошлост. И то више од 20 година уназад. У време, ратова, страдања и санкција. Опште пљачке на изборима.
Међутим, оно што је данас горе него веселих 90-их је одсуство елементарног фер-плеја. Што је основни предуслов за минимум демократије. У смислу, један човек — један глас. Из чега произилази да су изборни резултати светиња. Глас народа — глас Бога.
А минимум фер-плеја, постојао је за Слобиног времена.
Подсећамо — када је ’96. „Коалиција Заједно“ победила на локалним изборима у готово свим већим градовима Србије, радикали су (тада у саставу — Шешељ, Вучић, Николић…) признали резултате.
Годину дана касније, кад је Шешељ добио Лилића у другом кругу председничких избора, па су тадашњи Слобини социјалисти морали да „одваде“ гласове из Дренице не би ли се избори поновили због излазности мање од 50 одсто, Зоран Ђинђић и Весна Пешић (који су бојкотовали изборе) јавно су рекли да је Шешељ победник.
Историјског 24. септембра 2000. године, Шешељ је честитао победу Коштуници.
После тога, сви избори били су мање-више легални и легитимни. Изузимајући инцидент са пуним џаком гласова из 2012. године. Још увек без судског епилога.
Али чак и тада, сви резултати су признавани са свих страна.
Важну улогу у томе одиграла је Српска радикална странка која је од средине ’90-их давала најбоље и најпрецизније прогнозе резултата и, уз Цесид, поставила високе стандарде за све који се баве бројањем гласова. Некад се знало, кад радикали саопште прелиминарне резултате — то је то.
Иако се у међувремену СРС поцепала (не једном) оно што се очекивало од Шешељевих следбеника је да ће, као и увек, поштовати минимум фер-плеја. И да ће у изборној ноћи саопштити најрелевантније резултате. И да ће их прихватити без обзира колико им се (не) свиђали.
Уместо тога, добили смо немушто обраћање Вјерице Радете (заменила дугогодишњег шефа Изборног штаба СРС-а Драгана Тодоровића) у изборној ноћи и потоњи Шешељев уплив у сукоб на релацији РИК/СНС против остатка опозиције. Сукоб у којем Шешељ не би требало да учествује.
Уместо што напада Двери и ДСС, што је легално у кампањи, посебно пошто „циљају“ на исто бирачко тело, Шешељ је морао да објави резултате до којих је дошла Српска радикална странка. На тај начин би сачувао зрно кредибилитета чак и код оних који га никад нису подносили.
Експерт за „буку и бес“ на политичкој сцени Србије, до сада је увек био „глас разума“ кад су изборни резултати у питању. Међутим, чак и кад некадашњи „глас разума“ постане део „буке и беса“, у суштини, ништа тиме не добија.
Што је већа „бука и бес“, то се теже долази до одговора на питања на која се траже одговори. Али се до тачних одговора, пре или касније, ипак дође. И на крају већу цену плате они који су бежали од одговора, неупоредиво већу него што би платили на почетку.
А Шешељ добро зна да криза није избила због посета америчког амбасадора опозиционим странкама, већ због наше неспособности да поштено пребројимо гласове.
Зато би лидер радикала требало да се побрине, да у среду, након понављања избора на 15 бирачких места, да његов предизборни штаб саопшти најпрецизније резултате. Јер ако положи поправни испит, после пада Цесида и РИК-ових бламажа, изборни штаб СРС остаће једина институција којој ће се веровати у изборним ноћима.
У супротном, сваки следећи избори ће личити на локалне из 1996. и председничке из 2000. године.
