Из Кине је упозорење стигло о споразуму о Транспацифичком партнерству, али први пут и јасно „не“ из Европе, која се досад није осмелила да јавно каже оно што заиста мисли о споразуму о Трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству (ТТИП), написаном по мери Америке.
Критике и на један и на други споразум могле би да стану у једну реченицу: Правила трговине треба да пишу сви, не само Америка, како је то јуче оценио кинески званичник.
У исто време су се о ТТИП-у огласили председник Француске и канцелар Аустрије, без устручавања утврдивши да споразум, какав је сада, не може да добије њихову подршку.
Европа нуди много, а добија мало
Председник Француске Франсоа Оланд рекао је да Париз не подржава предлог ТТИП-а јер се противи „нерегулисаној слободној трговини“.
„Ми никада не бисмо пристали да поткопамо основ наше пољопривреде, наше културе, принцип узајамног приступа отвореном тржишту“, рекао је француски председник.
Његова изјава уследила је одмах пошто је државни секретар за спољну трговину те земље Матијас Фекл рекао да је након цурења информација о консултацијама ЕУ и САД о ТТИП-у, „суспензија преговора највероватнија опција“.
Фекл је подсетио да већ годину дана критикује став САД и да је неопходан „прекоокеански реципроцитет“.
„Желимо реципроцитет. Европа нуди много, а заузврат добија мало. То није прихватљиво“, рекао је француски званичник.
Париз жели да француска мала и средња предузећа имају приступ америчком тржишту, да заштити своју пољопривреду и јасно географско порекло робе, навео је он.
Не мање критичан био је и аустријски канцелар Вернер Фајман, истакавши да Аустрија тренутно засигурно не може дати пристанак на ТТИП.
Фајман је поручио да с правом забринути грађани морају бити схваћени озбиљно, и да се не може пристати да у споровима одлучују приватни арбитражни судови.
Аустрија неће дозволити минирање социјалних, еколошких и стандарда у области намирница, рекао је премијер, а вицеканцелар и министар привреде Рајнхолд Митерленер поручио је да „слабљење домаћих стандарда не долази у обзир“.
Европској комисији је поручено да мора да води оштре преговоре и најављено да је Аустрија спремна да каже „не“ ТТИП-у.
Немачка, са најјачом привредом у ЕУ, такође се огласила прошле недеље, уочи наставка преговора о ТТИП-у у Њујорку.
Вицеканцелар Зигмар Габријел је прекорно предочио да Американци не желе да отворе своје јавне тендере за европске фирме, што је сасвим супротно слободној трговини.
Најновије оглашавање европских званичника уследило је пошто је организација за заштиту животне околине Гринпис у понедељак објавила 248 страница тајних докумената о преговорима САД и ЕУ о ТТИП-у, које, како тврде, сведоче о негативним последицама примене споразума на околину и здравље.
Гринпис је посебно указао на амерички позив ЕУ да ослаби контролу потенцијално опасних производа из САД и генетски модификоване хране. Навео је, такође, да САД озбиљно притискају европске партнере да закључе споразум пре јануара идуће године и одласка садашњег америчког председника Барака Обаме.
Управо Обамина дводневна посета Немачкој прошле недеље требало је да послужи као ветар у леђа постизању споразума. Уместо тога дочекало га је неколико десетина хиљада људи који су марширали улицама Хановера у знак протеста због Трансатлантског трговинског споразума.
Амерички интерес, осталима како буде
Штитећи интересе свог крупног капитала, Америка је још једном показала да у политици, а поготово економији, нема љубави већ само голих интереса. Није имала сентимента за муке ЕУ, свог највећег савезника, која је и даље на коленима, још неопорављена од америчког извозног пројекта званог светска економска криза 2008.
Потпуно је занемарила чињеницу да је, према подацима Европске комисије, 97 одсто грађана ЕУ против ТТИП-а, као и то да је петицију против овог партнерства потписало три милиона људи, што је рекорд за ЕУ. Они сматрају да ће ТТИП повећати моћ међународних корпорација, док ће владе европских земаља изгубити утицај на домаћа тржишта.
Осим тога, укидање царинских препрека ће отворити тржишта европских земаља за америчку робу, али не и обрнуто.
У истом дану када су се против ТТИП-а храбро огласили челни људи Француске и Аустрије, контрирајући и даље најјачој светској привреди, огласила се и Европска комисија са невеселим прогнозама.
Према њима, привредни раст еврозоне у овој години биће спорији него што је раније предвиђано, па ће бруто домаћи производ бити смањен и износити 1,6 одсто, у односу на раст од 1,7 процената у 2015.
Невесела привредна ЕУ збиља, којој се додатно као бумеранг вратило увођење санкција Русији, овогодишња мигрантска криза која ју је на сваки начин додатно погодила и ставила пред разна искушења, терористички акти исламиста, као и тек предстојећи референдум у Британији о останку у Унији у којој десница јача, јасан су показатељ да је преобликовање Европе већ почело.
Без обзира на то шта саопштавају њене званичне институције, неки њени лидери су то очито схватили и прихватили и, за почетак, ствари, макар што се тиче ТТИП-а, назвали правим именом.
Неуверљиво су изгледала Обамина уверавања да ће ТТИП, формирањем највеће зоне слободне трговине на свету са 800 милиона становника, бити подједнако од користи свима.
Уверљивије и истинитије је звучао када је у Хановеру констатовао да Америка мора да остане конкурентна пошто региони у Азији и Африци почињу да развијају своје привреде. А ако САД не буду тамо и не буду присутне, онда ће, пожалио се, имати проблеме.
Искрен је био и када је недавно у чланку објављеном у „Вашингтон посту“ изјавио да ће споразум о Транспацифичком партнерству (ТТП) омогућити Америци да одређује правила светске трговине која треба да прате све остале земље. Тај споразум, којим Кина није обухваћена, пре два месеца потписало је 12 земаља Азијско-пацифичког региона, који насељава око милијарду људи.
Према Обаминим речима, „САД треба да пишу правила трговине, а не земље попут Кине“.
Правила међународне трговине треба заједно да одређују све земље света, а не да их диктира једна држава, узвратио је званичник кинеског Министарства иностраних послова, коментаришући Обамина размишљања у „Вашингтон посту“.
„Америка је веома амбициозна када даје овакве изјаве, али ја се бојим да она не узима у обзир дугорочне перспективе“, упозорио је Хун Леј.
