„То се глобално празноверје развило у 20. веку, посебно након Другог светског рата, а потиче из САД, одакле нам и иначе долазе глупости свих врста“, казао је Богатај за данашње љубљанско „Дело“.
Богатај наводи да се „слом Волстрита догодио управо у петак 13. у месецу, а на тај су дан пале и неке друге несреће, а онда се та легенда проширила на цели свет“.
Он сматра да људи, посебно у психолошки кризним временима, лако усвајају колективне легенде и страхове без правих темеља чиме се случајности претварају у правило и додаје да се исто толико несрећа као у петак 13. вероватно догађа и у неки четвртак 16. у месецу, који не се не сматра несрећним датумом.
Страх од „црног“ петка, такозвану параскевидекатриафобију, наводно је имао и амерички председник Френклин Д. Рузвелт, који на тај дан никад није путовао, а зазирао је уопште од броја 13, па за сто, на пример, никада није позивао 13 гостију.
„Што се тиче симболике петка, то се у културној антропологији током времена мењало, па је петак у време антике био врло значајан као дан богиње љубави Афродите, а посебно негативно значење није имао ни у хришћанству иако је Исус разапет на крсту управо на петак, па се сматрао даном жалости. Са друге стране, протестанти су петак сматрали срећним даном, па су се у Евангелистичкој цркви венчања обављала управо петком“, навео је Богатај.
Постоје и веровања да су масовна хапшења темплара која су организована у Француској у петак 13. октобра 1307. године корен празноверја о несрећи коју доноси петак 13.
