Може ли Косово да постане чланица НАТО-а? Може, ако се промени Кумановски споразум, Резолуција 12 44 и ако Срби у косовском парламенту подигну руку за формирање војске Косова.
Дакле, прича о разлозима због којих је Косово морало да добије независност није никаква прича о људским правима, већ о изгледа давно зацртаним намерама Америке да на Балкану има сигурно војно гнездо.
Да је то тачно, потврда је стигла недавно директно од америчког Конгреса, који је донео одлуку да од администрације САД затражи постављање темеља за придруживање Косова НАТО програму Партнерство за мир.
Аналитичари овај потез тумаче и као покушај америчке администрације да укључивањем Косова у Партнерство за мир стратешки обухвате цео регион Западног Балкана — осим Србије — што би био добар маневар да на крају и сама Србија буде натерана да се прикључи Алијанси.
Садашњи косовски председник Хашим Тачи је још прошле године после посете Сједињеним Државама дошао са поруком да је Вашингтон дао зелено светло да почне са припремама за формирање војске Косова, која би деловала у оквиру НАТО-а.
После најновијих вести из Вашингтона, Тачију је остало само да ликује, јер сада му ништа не стоји на путу да од Косовских безбедносних снага (КБС) направи косовске оружане снаге. Косово је, подсећамо, још увек протекторат УН и по међународном праву део Републике Србије.
Потписивање Кумановског споразума омогућило је Савету безбедности УН да 10. јуна 1999. године усвоји Резолуцију 1244, на основу које се на Косову и данас налазе снаге НАТО-а (Кфор), а која предвиђа да ниједна друга војска тамо не може бити присутна.
То значи да, ако би Косово оформило своју војску која би, како је објаснио Тачи, радила и деловала у оквиру НАТО-а, ова војна алијанса би имала, формално гледано, паралелне снаге на терену.
Једне под окриљем Резолуције 12 44 — легалне (Кфор), и друге, у оквиру војске Косова под директним окриљем НАТО-а — дакле, нелегалне. Ово друго је могуће само ако се грубо занемари Резолуција 12 44.
Ако се ово деси, Косово ће постати још један преседан — прва НАТО држава и то на Балкану.
Како Косово може да добије војску, а да заобиђе Резолуцију 12 44 и сва постојећа документа?
Прва мисао би била да не може јер би све требало да се одвија преко Кфора. Али ако би по формирању војске Косова почео процес преношења овлашћења са Кфора на нове снаге, томе би морала да претходи измена војно-техничког споразума у Куманову, на коме почива Резолуција 12 44 СБ УН.
Дакле, ово би значило доношење нове Резолуције у СБ УН о Косову, чиме би постојећа престала да важи. С обзиром да је за сада тако нешто неизводљиво — због става Русије, па и Кине — Америка и Приштина имају и план „Б“, који је за сада вероватнији.
Наиме, ако желе да заобиђу расправе у УН и све документе потписане 1999. године везане за Косово, једноставно ће прибећи „малом лукавству“ — промени имена Косовских безбедносних снага, које већ функционишу у оквиру Кфора (читај НАТО-а) у Косовске оружане снаге.
Том пречицом су се послужили и за формирање Косовског заштитног корупса, из кога су настале Косовске безбедносне снаге, а све то на основу Уредбе УН из 2000. године. Србија је то тада превидела — или прећутала.
Али почнимо редом: Стејт департмент је 1997. ставио ОВК на листу терористичких организација, да би је већ следеће године уклонио са тог списка, а НАТО почео да пружа несебичну подршку тадашњој косовској герили.
По окончању агресије НАТО-а на СРЈ и Кумановског споразума, Резолуција 12 44 предвидела је демилитаризацију Ослободилачке војске Косова (ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца, и то кроз њихову трансформацију у Косовску полицијску службу и Косовски заштитни корпус. За демилитаризацију је био надлежан Кфор, тачније, Унмик и НАТО, који су 1999. године утврдили мере које ће пратити реинтеграцију демилитаризованих припадника ОВК у горепоменуте организације.
Да би ствари ишле лакше, Међународна организација за миграције (ИОМ) формално је преузела централну улогу у спровођењу демобилизације и реинтеграције ОВК у Косовски заштитни корпус. Уредбом Уједињених нација, у јануару 2000, званично је основан Косовски заштитни корпус (КЗК), а фебруара исте године започет је програм ИОМ обуке чланова ОВК за пријем у КЗК.
Тада је демилитаризовано (пензионисано) близу 25.800 бораца ОВК. Године 2000. је речено да је намена КЗК реаговање у случају елементарних непогода и природних несрећа и помагање Унмику и Кфору. У тенутку формирања, КЗК је имао 3.000 редовних припадника и 2.000 резервиста. Иначе, Устав Косова, који је изворно био утемељен у плану Мартија Ахтисарија из 2007, такође је предвидео формирање Безбедносних снага које би сада требало да постану војска Косова.
Године 2008. КЗК је одлуком Владе Косова распуштен и основане су Косовске безбедносне снаге (КБС). Тадашња Влада Србије изразила је дубоку забринутост и затражила хитну седницу Савета безедности УН посвећену овом питању.
Та седница никада није одржана. Формирано је и Министарство косовских снага безбедности, са Агимом Чекуом на челу, а потом у јануару 2009. основане су КБС са почетних 2.500 активних чланова и 800 резервиста, без тешког наоружања, са могућношћу одласка у међународне операције у подршци миру.
Министарство Косовских безбедносних снага од 2009. до сада је потписало меморандуме о разумевању са Великом Британијом, Литванијом, Холандијом, Албанијом, Црном Гором и Шведском, а билатералне споразуме са Словенијом, Хрватском, Немачком и план о сарадњи са Македонијом.
КБС су спроводиле заједничке вежбе са војскама Албаније и Македоније, док су се неки од официра школовали на војним академијама у Америци и Великој Британији. Редовне контакте министарство одржава и са НАТО-ом.
Контингенти КБС-а обучавали су се у Бугарској, Турској и Америци. На Косову контингенте КБС-а су подучавале Национална гарда Ајове и војска Турске. Буџет за ово косовско министарство расте из године у годину.
Овогодишњи буџет износи 42 милиона евра и повећаваће се сваке наредне године за четири милиона евра. Уставни суд Косова је, у међувремену, дао оцену — нема препрека за измене чланова косовског Устава који се тичу формирања војске Косова. Уставни амандмани косовске владе о оснивању косовске војске ОСК прослеђени су председништву Скупштине, али су цео процес закочили представници мањинских заједница, пре свега српски посланици.
За уставне промене је иначе неопходна и двотрећинска већина мањинских посланика. Ако би све ишло по закону, од српских посланика зависиће одлука о томе да ли ће бити формирана права војска Косова, или ће се она родити у оквиру постојећих трупа НАТО-а на Косову.
