„Сада не разматрамо питање о укидању царина на ’Фијат‘, већ унификацију трговинског режима држава ЕЕУ и Србије. Сада имамо споразуме о слободној трговини између Русије и Србије, Белорусије и Србије, Казахстана и Србије. Сада су се у Унији појавиле Јерменија и Киргизија, са којима не постоји никакав споразум, а то би требало да буде јединствен режим између држава-чланица и Србије. Ово питање постављено је српској страни, и она је на то пристала“, рекао је Хрипунов.
Како каже, у марту је на савету Евроазијске економске комисије (ЕЕК) донета позитивна одлука о том питању, па би на неком од наредних заседања она требало да буде одобрена, након чега ће експерти двеју страна (ЕЕК и Србије) бити спремни да седну за преговарачки сто и почну преговоре на новом споразуму, јединственом за свих пет држава. Такође је могуће да ће се разматрати и питање избацивања са листе изузећа и „Фијатових“ аутомобила српске производње.
„Првобитно се говорило о пет хиљада аутомобила. Српска страна спремна је да седне за преговарачки сто. Према нашим проценама, у зависности од тога када ће кренути преговори, узимајући у обзир све процедуралне аспекте, биће потребно неко време, али можемо говорити о року од годину дана“, додао је Хрипунов.
На питање да ли је Србија спремна да даје неке олакшице Русији, Хрипунов је одговорио да овим новим споразумом везујемо и друге изузетке са списка и постављамо друге циљеве да бисмо добили одређену предност у испорукама нове аутомобилске технике у Србију.
„Имамо добру основу. Русија испоручује аутомобиле фабрике аутомобила „Автоваз“. Недавно је нађен дистрибутер за имплементацију камиона ’газела‘. Прве испоруке кренуле су у септембру 2015. године, и већ је испоручено 60 возила, рекао је он.
Ако успемо да скинемо царину на испоруку српских аутомобила, сходно томе ће и они поставити своје захтеве: ми постављамо квоте за бесцаринске испоруке ’фијата‘, али са своје стране ћемо покушати да задобијемо позиције, укључујући и за руске аутобусе производње ’ЛиАЗ‘. Око 200 њих већ возе по Београду, а прве испоруке су започете пре више од пет година.
Недавно је долазио директор фабрике ’Тролза‘ која се бави производњом тролејбуса. Одржан је састанак са замеником градоначелника Београда и руководством компаније Градско саобраћајно предузеће. То је био конструктиван разговор, одржана је презентација нових модела, након чега је српска страна оценила конкурентске предности руских тролејбуса и руководство Тролзе је, са своје стране, понудило повољне услове за снабдевање, укључујући и финансијску подршку и помоћ Руског центра за извоз. Ово је добар пример јавно-приватног партнерства“, закључио је Хрипунов.
„Осим транспортне индустрије, поменуо бих и енергетику и изградњу саобраћајне инфраструктуре. У Србији има више од десет, а на територији бивше Југославије и двадесетак електрана које су изграђене уз техничку подршку предузећа Совјетског Савеза. То време је прошло, они су доказали да су добри и значајно бољи у многим аспектима него ’Сименс‘, мада не могу рећи да имају слабу опрему.
Постоје и други пројекти. Следећи правац је стварање у Србији центра за производњу фармацеутских препарата. Све је замишљено према ’Росатому‘: изградња регионалног центра и производња лекова. Ово би било повољно за Србију тиме што би она постала регионални центар за производњу фармацеутских препарата. А за нас то није извоз сировина. Ми полажемо велике наде у то да ће пројекат бити реализован у блиској будућности“, каже Хрипунов.
Србија је у условима санкција постала важан партнер Руске Федерације за снабдевањем воћем и поврћем. На питање какве су перспективе ове године, Хрипунов је рекао да је недавно организована бизнис-мисија одељења за трговину и услуге владе Москве. Долазили су малопродајни ланци „Фуд Сити", Х5 и десетак других представника великих московских трговинских ланаца. Вршили су инспекцију предузећа. Пре свега се говорило о производњи воћа и поврћа, а добре изгледи за снабдевање има и производња меса и млечних производа.
Повећање снабдевања храном из Србије данас је достигло гранични ниво. Срби би желели да понуде више и због тога се повремено покрећу теме о томе како би да започну рад на дугорочној основи, да стварају велике дистрибутивне центре који би се бавили планирањем набавке неколико година унапред. Потребна су дугорочна улагања и гаранције. Знам да су Срби већ у фази изградње великог тржног центра набавке за трговину са Русијом. Тренутно су отворене две регионалне канцеларије за сарадњу са Русијом — једна у Чајетини, а друга у Ужицу, закључио је Хрипунов.