Руски експерти наводе да нове методе не само да побољшавају оперативност и ефикасност рада руских власти него и прецизност прогноза и квалитет планирања у политици.
Стручњаци кажу да је коришћење „Велике базе података“ „апсолутно легално“, све док се не крше права грађана и не угрожава њихова приватност.
„Велика база података“ је заправо технологија која омогућава прикупљање, обраду, чување и анализирање великих количина података из различитих извора ради унапређења процеса доношења одлука и оптимизације и развоја пословања компанија, институција, државних органа, a све чешће и влада.
Анализирајући податке које корисници интернета остављају о себи на мрежи, могуће је предвидети гласачке, куповне и религијске преференције људи. Могу се сазнати њихове навике, афинитети, политички ставови, системи вредности и слично. На основу тога, може се (пред)видети како „дише“ бирачко тело и готово са сигурношћу проценити за кога ће гласати.
У свакој држави постоје агенције и службе које се баве мониторингом и испитивањем јавног мњења за потребе владе, а „Велика база података“ додатно употпуњује ту слику.
„Овде се ради о допунском истраживању јавног мњења, како би се добила јаснија слика шта мучи, тишти људе… Што више наша власт буде знала о расположењу наших грађана и на основу тога буде доносила одлуке и законе то ће се, надам се, побољшати живот сваког Руса понаособ“, сматра шеф Комитета за информациону политику, информационе технологије и комуникације Државне думе Русије Леонид Левин.
Левин не негира коришћење супер компјутера и подсећа да је Фејсбук недавно тестирао такав програм који изучава интересовања корисника у политици, економији, спорту и другим областима, који на основу тога приказује рекламе и новости из сфере интересовања корисника те друштвене мреже.
Исто тако, додаје он, државне агенције и службе које се баве мониторингом анализирају расположење у народу, обрађују податке прикупљене на друштвеним мрежама и форумима и на тај начин делом добијају слику јавног мњења.
Стручњаци истичу да данас живимо у ери технологија, а да они који располажу великим подацима, продају их или их користе имају огромне могућности.
Осим бројних компанија, „Велику базу података“ све чешће користе и политичари, односно политичке партије, синдикати и друштвени покрети.
Социолози оцењују да је одлука Владе Русије, па и свих других влада да користе „Велику базу података“ и друге технологије била неизбежна.
Коришћење „Велике базе података“ у политици није новина — данас је користе многе владе. „Вашингтон пост“ је својевремено назвао Барака Обаму „председником ’Велике базе података‘“, пошто је управо он поставио темеље за један сасвим нов начин функционисања политичких кампања.
Може се рећи да је Обама своју последњу предизборну кампању водио у виртуалном пространству и да се у великој мери ослањао на нове технологије, на прикупљање података и на савремене аналитичке методе.
Он је користио мреже ради прикупљања гласова, слања (политичких) порука и посматрања како бирачко тело дише, не би ли са тиме ускладио своје наступе.
Препознавање индивидуалних карактеристика гласача омогућило му је и обликовање порука усмерених управо на она питања која њих занимају, на пример, потрошња, здравствена заштита, социјални проблеми и слично.
Обамин тим чинили су бројни аналитичари, статистичари, информатичари и математичари, који јако добро разумеју „моћ података“ и умеју још боље да је користе — управо су они помогли да се у јавности поправи слика о Обами, чија је администрација претрпела тешке поразе у првом мандату.
Захваљујући коришћењу нових технологија, Обама је био надмоћнији од противничког тима Мита Ромнија и коначно је извојевао победу на председничким изборима у САД, 2012. године.
Сада се та стратегија широко примењује и у другим владама, а користе је и овогодишњи председнички кандидати у Америци.
Након скандала са откривањем државних тајни путем приватних мејлова, технолошку подршку Хилари Клинтон, која је у трци за председника САД, сада даје шеф „Гугла — Ерик Шмит.
