То упозорење стигло је из америчког Стејт департмента, међутим, стручњаци сматрају да то вероватно и није толико повезано са безбедношћу грађана већ са тренутном политичком ситуацијом у свету, као и са покушајима Европе да демонстрира неку врсту политичке самосталности.
Према мишљењу професора Милана Пашанског из Форума за међународни тероризам и националну безбедност, јавно упозорење Стејт департмента представља директну дискредитацију француског система безбедности, а разлог томе су све чешће дебате о потенцијалном укидању санкција Русији, те се на тај начин јавно указује да Европа мора и даље да се ослања на САД по свим стратешким питањима.
Истовремено, истиче он, француски систем безбедности се током прошлогодишњих терористичких напада у Паризу показао као изузетно рањив, јер се компетентност безбедносних служби огледа у превентивном деловању, односно у спречавању напада још у фази планирања, регрутовања и одабира мета.
„Суштина је у превентивном деловању и стварању тихе конфронтације између лојалних и нелојалних муслимана. Међутим, реализујући ту стратегију европски безбедносни системи вршили су појачани притисак на муслиманске енклаве у потрази за екстремистима што је довело до даље ескалације јер су планери тероризма тај одбрамбени покушај ЕУ прогласили за напад на религијске неистомишљенике, а као једини одговор на то понудили џихад, односно његов савремени дериват — тероризам“, тврди саговорник Спутњика.
На питање какве мере безбедности се у таквим случајевима предузимају на спортским манифестацијама, Пашански каже да се то огледа у повећању броја пушчаних цеви, ангажовању служби безбедности, стварању система концентричних кругова око спортиста и стадиона, међутим увек постоји шанса да терористи употребе нешто ново, попут дрона, против којег још увек не постоји адекватна заштита.
Хоће ли уопште у центру пажње бити фудбал?
Питање које се само намеће јесте ко ће на овом првенству играти фудбал — спортисти или безбедњаци? Иако се очекују ригорозне мере безбедности, спортски новинар Владимир Новаковић ипак сматра да се то неће превише одразити на сам спорт.
Према његовим речима, претње на спортским дешавањима постоје већ дуже време, међутим, никада се до сада страх није подигао на толики ниво.
„Највећи проблем представља како то организационо решити с обзиром да ће додатни прстени обезбеђења продужити редове приликом уласка на стадион. Треба разумети да у Европи та слика не изгледа као у Србији — тамо је могуће на утакмицу стићи 10 минута пре почетка и на време сести на своје место“, објашњава Новаковић.
Он каже да се својеврсна генерална проба у Француској догодила приликом одржавања финала купа, када су играли „Олимпик из Марсеја“ и „Пари Сен Жермен“, с обзиром да свака њихова утакмица представља неку врсту грађанског рата јер „Олимпик“ подржавају навијачи који потичу из оних крајева одакле долазе модерне терористичке групе у Западној Европи.
Међутим, додаје Новаковић, упркос лошем обезбеђењу због којег су навијачи успели на стадион да унесу бакље и петарде, утакмица је ипак одиграна.
Последице по туризам
Поред безбедносног ризика, упозорење о терористичким нападима са собом носи и потенцијалне несагледиве последице на туристичку потражњу током трајања Европског првенства у фудбалу од 10. јуна до 10. јула.
Према мишљењу директора Националне асоцијације туристичких агенција Србије (Јута) Александра Сеничића, то ће свакако утицати на свест људи да не долазе на било каква масовна окупљања, па самим тим и на Европско првенство у фудбалу, што ће резултирати далеко мањим бројем посетилаца у поређењу са претходним првенствима.
„Сличне претње није било од Олимпијских игара у Минхену 1972. године када су палестински терористи убили 11 израелских спортиста. Међутим, ово је веома специфична ситуација и налазимо се у тренутку који је доста другачији од времена које је иза нас и нажалост ово може потрајати дужи низ година“, истиче Сеничић.
Када је реч о домаћим туристима, тренутно нема велике потражње за путовањем у Француску што је, како је рекао, сасвим и логично јер на такмичењу не учествују српски репрезентативци.
