Претња насилног исламског екстремизма на Косову и Метохији постепено је расла од сукоба 1999. године, делимично уз помоћ новца страних организација које пропагирају екстремистичке идеологије, пише у извештају Стејт департмента о тероризму у свету у прошлој години.
Да се Косово налази на Блиском истоку, у близини жаришта сукоба радикалног ислама са остатком света, такав закључак извештаја не би морао да буде предмет разматрања, анализе и тумачења.
Косово је, међутим, квазидржава под међународним патронатом у срцу Европе. Независност је прогласило једнострано се отцепљујући од Србије уз безрезервну и безусловну подршку САД, чије је Министарство спољних послова данас забринуто због све ширег разгранавања терористичке мреже на његовој територији.
Признање грешке или нешто друго?
Како дакле можемо да протумачимо америчку забринутост од раста терористичке претње на територији на којој има више споменика америчким председницима него у самој Америци? Значи ли то, можда, макар индиректно и посредно, признање грешке за све што су претходне америчке администрације урадиле на Косову?
Према речима политичког аналитичара Ђорђа Вукадиновића, извештај Стејт департмента може се тумачити и тај начин, уз резерву да озбиљне државе, а Америка то сигурно јесте, имају континуитет спољне политике. Без обзира на промену политичких гарнитура, спољна политика великих сила, слабо се или тешко мења и коригује.
Зато не треба очекивати чуда, каже Вукадиновић, а поготово не изливе јавних покајања. Друго је питање колико ће бити далекосежне последице или евентуални покушаји исправљања грешака из прошлости, јер америчка администрација је сложен механизам са много линија утицаја.
„Ово што је избило на видело у овом извештају је само једна детерминанта спољне политике САД, рекао бих боља, реалистичнија, нормалнија. Чини ми се да, ако ће бити неких позитивних помака, то можемо очекивати у наредним месецима, односно до краја године, док не дође нека друга администрација. Поготово ако та друга администрација буде администрација Хилари Клинтон, онда се мало шта ново, поготово мало шта позитивно, може очекивати“, каже Вукадиновић.
Вукадиновић не очекује ни заокрет, ни преокрет америчке спољне политике према КиМ, али очекује, како каже, корекцију, због свести о реалној опасности од тероризма.
Све су знали, а ништа нису предузели
Америка не сматра грешком ни бомбардовање СРЈ из 1999. године, ни подршку терористичкој ОВК, ни једнострано проглашену независност Косова, каже дојучерашњи председник Одбора за КиМ Скупштине Србије, Милован Дрецун.
Према његовим речима, извештај Стејт департмента је индиректно признање Америке да је била свесна страховито брзо нарастајућег покрета радикалног ислама на КиМ, као и да су располагали информацијама да се ствара балканска терористичка мрежа која је добро повезана са суседним мрежама радикалног екстремизма и џихадизма.
„У ствари, ово је признање да они сносе највећи део одговорности за то што је створена мрежа радикалног ислама, џихадизма и тероризма на Балкану, која озбиљно угрожава не само земље у региону, већ видимо да има трагова и у нападима у земљама ЕУ, али и у САД“, констатује Дрецун.
Он подсећа да је својевремено објавио строго поверљива документа Централне обавештајне јединице УН, у чијем су саставу били амерички и обавештајци још четири европске државе, у којима је идентификована комплетна мрежа радикалног ислама на КиМ, начини финансирања, ко су главни појединци и преко којих све „невладиних организација“ долази новац за финансирање радикалних исламиста.
„Све су знали, а ништа нису предузели да то спрече“, закључује Дрецун.
Он подсећа и на сведочење Томаса Гембла, бившег америчког маринца, који је био шеф обавештајаца ОЕБС-а на КиМ након доласка међународних снага, који је јавно рекао да је упозоравао највише америчке званичнике и званичнике ОЕБС-а и других земаља да се на КиМ ствара велика регрутна база за терористе, али такође нико ништа није предузео.
Извештај, према Дрецуновим речима, такође показује неспремност САД да дају прецизну оцену о тежини и опасности од радикалне исламистичке мреже на КиМ.
„Уместо да фокусирају пажњу и да објасне јавности колико је та мрежа опасна, како би се превентивно деловало, све пребацују на наводну добру сарадњу са косовским институцијама. Смирују лопту желећи да похвале те структуре како напредују у борби против тероризма, како није било терористичких акција на КиМ. То је замајавање јавности и то је затварање очију пред реалношћу која је много озбиљнија“, наводи Дрецун.
Он додаје да косовске институције немају довољан капацитет ни потенцијал да се ухвате у коштац са промовисањем исламистичке идеологије, а терористичке акције изводе се у региону и на простору где делује ДАЕШ, а у тим акцијама учествују припадници косовске џихадистичке мреже.
„То што тероризма нема на КиМ је зато што је оријентација руководства ДАЕШ-а да Косово буде логистичка база за регрутовање. Та база, дакле, не сме да буде угрожена на тај начин да њени припадници изводе акције на самом Косову. Због тога се ствара привид како постоји успешна борба косовских институција против радикалног исламизма и тероризма“, закључује Дрецун.
