Фосетова је као двадесетогодишњакиња одиграла кључну улогу у проналажењу бојног брода „Бизмарк“, маја 1941. године, поноса немачке морнарице који је правио велике проблеме Великој Британији.
Неколико месеци раније Фосетова је регрутована у Блечли парк, британски центар за разбијање немачких шифара.
„Сви смо знали да велики део наше флоте покушава да пресретне ’Бизмарка‘. Непрестано сам радила 24 сата јер сам примила поруку да је брод кренуо ка француској луци Брест“, присећала се Фосетова.
Када је шифра проваљена, британска морнарица је алармирана, а „Бизмарк“ је торпедован 27. маја 1941. године.
„Били смо довољно срећни да будемо тамо и да радимо оно што је за већину нас био најважнији посао који смо обављали у својим животима. Кажу да смо спасили 40 милиона живота зато што смо се нашли у право време на правом месту, радећи свој посао“, рекла је Фосетова после рата.
Рођена као Џенет Керолајн Хјуз, у отменој лондонској четврти Кенсигтон, у породици угледног адвоката, похађала је „Школу за младе даме госпођице Ајронсајд“, у којој девојчице нису охрабриване да се образују, нити да похађају универзитет.
У конзервативним школама енглеског високог друштва, девојчицама је било довољно да науче да читају и пишу, да рачунају и да науче како се води домаћинство. То се сматрало довољним за добру удају.
У жељи да постане балерина, кратко време је похађала балетску школу позоришта Садлер Велс, међутим, директорка школе мадам Нинет де Валоа рекла јој је да никада неће постати професионална плесачица због тога што је превисока.
Разочарана, Фосетова одлази у Цирих на студије немачког језика. Након шест месеци родитељи захтевају да се врати у Лондон, како би је представили високом друштву и, на крају, удали.
„Мислила сам да је то губљење времена и јако ме је љутило колико новца треба да се потроши на удају младе аристократкиње“, рекла је Фосетова присећајући се тог периода свог живота.
Недуго пошто се вратила у Лондон, један познаник јој је предложио да се придружи тиму од 12.000 људи у Блечли парку. После два интервјуа, примљена је на посао разбијача шифара.
Током рата верила се са Тедом Фосетом, морнаричким официром, за кога се удала 1947. године. Пар је имао двоје деце.
Након рата, Фосетова је завршила „Краљевску музичку академију“ и као оперска певачица наступала је широм света.
Када више није могла да професионалне обавезе усклади са породичним, прихватила је посао секретара „Викторијанског друштва“, удружења које се бавило заштитом зграда из викторијанског доба. Она и председник друштва сер Николаус Певснер најзаслужнији су зато што су многобројне зграде из викторијанског доба сачуване од рушења.
Титулом витеза награђена је 1975, а исте године примила је и почасни докторат од Краљевског друштва британских архитеката. Супруг јој је преминуо 2013. године, а надживела је и своје двоје деце. Судбина је хтела да се њена смрт готово поклопи са годишњицом потапања „Бизмарка“.
