Политичка криза у Хрватској, која је додатно заоштрена одлуком председништва ХДЗ-а да у парламенту покрене поступак разрешења ванстраначког премијера Тихомира Орешковића, највероватније ће се окончати ванредним парламентарним изборима, сматрају саговорници Спутњика.
Познати хрватски новинар Денис Куљиш каже за Спутњик да би ХДЗ могао „намаћи“ парламентарну већину само без свог председника Томислава Карамарка, али чак да и то успе (са Карамаркoм или без њега), та влада не би била дуготрајна и, према његовој процени, могла би се одржати најдуже до краја године.
„Мораће да буде избора. Ово је нестабилна и неразјашњена ситуација, имамо једну недовољну ХДЗ-овску већину којој требају коалициони партнери од којих се са некима може стабилно договорити, али не и са ’Мостом‘, јер је ’Мост‘ нестабилан и хетероген. Ту је више људи који имају неки минимум заједништва, али то није странка и не можете се са њима ништа договорити на четири године“, сматра Куљиш.
Како су профункционисале институције
Социолог Дражен Лалић каже да су, у тренутку кад је ХДЗ покренуо поступак опозива премијера Тихомира Орешковића — институције почеле функционисати. Према његовим речима, убрзо ће Карамарко и ХДЗ доћи на тест истине — да ли могу прикупити 76 гласова заступника за опозив премијера.
За сада, једино није јасно да ли ће се гласати за опозив Орешковића пре него што се 18. јуна буде гласало за опозив Карамарка као потпредседника Владе, али, у сваком случају, овај захтев је покренут и у том „тесту истине“ ће се показати не само да ли има довољно заступника за опозив Орешковића, већ и да ли Влада предвођена ХДЗ-ом има потребну већину.
„Овдашњи посматрачи и упућени људи већином сматрају да то ХДЗ-у, без обзира на њихове вештине па и склоност политичким трговинама, неће успети. Дакле, ако дође до неуспеха, поново ствар преузима председница републике и она ће тражити новог мандатара, а ако га не нађе, онда се расписују избори. Мислим да је најреалнија опција да ће Хрватска крајем деветог или почетком десетог месеца ове године ићи на изборе“, каже Лалић.
Иако су ванредни парламентарни избори у Хрватској готово потпуно извесни, за сада је тешко прогнозирати ко би могао профитирати на њима. Саговорници Спутњика сматрају и да после тих избора ниједна од две велике коалиције не би „намакла“ потребну већину да би сама могла формирати будућу Владу.
Загарантована нестабилност
Према Лалићевој процени, коалиција левог центра предвођена бившим премијером Зоран Милановићем вероватно ће добити највише мандата, али недовољно да формира Владу. По свему судећи, без коалиције „Мост“ неће моћи да се формира будућа хрватска Влада, а чак и да то успе, то ће бити „танка Влада са малом већином“, што упућује на нестабилност и у будућем раздобљу.
„Оно што је најбитније је да однос политичких снага који рефлектује дубље друштвене расцепе није погодан за очување стабилне парламентарне већине која би спровела реформе, али треба имати на уму да до избора има још много времена, тако да се у међувремену свашта може променити“", каже Лалић.
С друге стране, Денис Куљиш сматра да, иако би Хрватска у наредном периоду често мењати Владу као што је Италија ’70-их и ’80-их година прошлог века, то неће дестабилизовати земљу.
„Како може Хрватска бити нестабилна кад је унутар ЕУ, кад има разрешене све своје екстерне и интерне функције. Нема ту стварне нестабилности, па ту није ништа на коцки. Ништа се ту не мења, може се мењати само унутар задатих параметара, а то је ко ће бити на власти. Имамо сукоб око власти а не око усмерења“, каже Куљиш.
Он додаје да у Хрватској постоји национални консензус око главних ствари —ЕУ, хрватска држава, капитализам. „Озбиљна нестабилност била би нека друштвена, а ово је само политичка нестабилност у парламенту“, закључује Куљиш.