„У време спољних претњи и безбедносних опасности, ми имамо функционалне институције способне да изађу на крај са изазовима“, истакао је македонски председник Ђорђе Иванов после поништења сопствене одлуке о аболицији свих 56 државних и партијских функционера умешаних у аферу „Прислушкивање“, коју је донео 12. априла.
Да ли је баш све овако како рече македонски председник? Да ли институције државе на чијем је челу стварно функционишу ако знамо да је Иванов под притиском грађанских протеста и међународне заједнице, 28. маја повукао одлуку о аболицији за 22 од 56 државних и партијских функционера умешаних у поменуту аферу? Дакле, јесу ли ово институционална или изнуђена решења? Шта из читаве македонске кризе, која предуго траје, може да изађе као резултат? Најзад, да ли прети опасност и од преливања кризе?
Да ли је прошло време насилних решења
Аболиција је, према тумачењу Павла Јевремовића, бившег дипломате и члана форума за међународне односе Европског покрета, ванредни правни лек који се врло ретко примењује и увек је политички мотивисана како би се избегла конфликтна ситуација.
„То је излаз из једне доста напете ситуације кроз коју пролази Македонија, али мислим да је прејако рећи да институције не функционишу“, додаје Јевремовић за Спутњик.
Нагомилали су се проблеми и та бољка је, према његовом мишљењу, присутна у већини земаља региона јер је, како каже, транзиција врло болан процес и праћена је крупним реструктурирањем друштва.
„То је озбиљна ствар, мора да има озбиљне последице и то треба преболети и изаћи из тога. С друге стране, имамо снажну албанску мањину. До сада су и једна и друга страна успевале да нађу компромисна решења, да није било већих потреса, али су то све изрази доста компликоване ситуације у којој се налази Македонија“, прецизира овај бивши дипломата.
Ако ствари измакну контроли, конкретизује Јевремовић, сигурно да постоји ризик да се прелију на територију Србије. То би, како каже, била очекивана последица. Међутим, Јевремовић је ипак мишљења да до тога неће доћи јер су иза нас остала времена кад су се те ствари решавале насиљем и кроз конфликте.
Охридски споразум је био кобајаги решење
За разлику од Јевремовића, један други веома добар познавалац ситуације у Македонији тврди за Спутњик да се из авиона види да у Македонији не постоје институције и да се слободно може рећи да је Македонија — мање од државе, више од протектората.
Охридски мировни споразум из 2001 — којим је завршен сукоб албанске Националне ослободилачке армије и македонских снага безбедности — потврдио је, према речима нашег саговорника, улогу међународне заједница која је константно уплетена у дешавања у Македонији и која од тада не излази из ове државе.
Како сугерише саговорник Спутњика, криза у Македонији изазвана је после санирања југа Србије.
„Криза са ’Косова‘ се прелила на југ Србије, па у Македонију, и питање је само кад ће у Грчкој то да почне. Грци имају око милион Албанаца који су ишли у скандинавске земље, радили, добили држављанство и онда се појављују у Грчкој, купују некретнине као Финци, на пример“, прецизира наш саговорник.
Охридски споразум је, подвлачи он, био кобајаги решење, јер се веома брзо показао тињајући сукоб.
„Основни узрок нестабилности у Македонији су Албанци“, тврди наш саговорник и додаје да су тамошњи сукоби на релацији власт–опозиција само доказ колико је македонско друштво незрело и колико је пустило да неко са стране води њихову унутрашњу политику.
Међународна заједница није хтела да призна да се криза са ’Косова‘ прелива у оближње земље и демантовали су причу да је реч о „великој Албанији“. Нестабилност је, међутим, и даље остала.
Решење је, додаје саговорник Спутњика, да на чело државе дође неко чист, доказан и неко коме народ у Македонији верује, али такав не постоји.
Упркос негирању међународне заједнице, саговорник Спутњика тврди да је крајњи циљ помагање Албанцима да створе своју државу.
