Линија ватре, како је то рекао амерички државни секретар Џон Кери, води преко Балкана, који је дефинисан као зона утицаја Русије, али је и зона која дели јужно крило НАТО-а од централног и северног. Зато, према речима дипломате Зорана Миливојевића, НАТО и западни центри моћи настоје да се тај простор елиминише у смислу руског утицаја. У том контексту наш саговорник објашњава и спекулације да је блискост са Русијом за Србију главна сметња на њеном европском путу.
„С друге стране, Русија се вратила на међународну сцену и нормално да штити своје интересе и на овим просторима. У ситуацији кад је поново на сцени равнотежа снага, природно је да има надметања између великих сила. И то је чињеница на коју треба рачунати“, рекао је Миливојевић.
Аналитичар Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе је, гостујући у емисији, оценио да плашење блискошћу с Русијом у Србији неће имати никаквог ефекта.
„Ми имамо велику НАТО кампању па је 85 одсто људи, према последњим истраживањима, против НАТО-а. Имамо велику кампању за ЕУ па видимо да је међу становништвом млађим од 24 године две трећине против уласка у ЕУ. Не води се против Србије хибридни рат. Ми смо предмет политичког и социјалног инжењеринга већ 25 година“, рекао је Пророковић.
Како напомиње, све оно што је ова генерација Срба преживела моћи ће да се сагледа тек у далекој будућности, али и због санкција, осиромашеног уранијума, информативног рата и свега што је против нас примењивано, можда ће неко у будућности закључити да смо претрпели слично као што су претрпели наши преци ′40-их година прошлог века.
Према његовом мишљењу, амбиције евробирократије су велике, а капацитети да оствари постављене циљеве врло мали, тако да морају да прибегавају оваквим начинима борбе и информативним ратом покушају да Русију представе као непријатеља.
„Под притиском евробирократије уз неке структуре у власти трује се медијски простор како би се направила атмосфера рата против Русије и подигло антируско расположење, али кад погледамо политичке кругове и друштво видимо да то нема никаквог ефекта. То можда има везе са тим што се западним медијима више не верује“, каже Пророковић.
Он се сложио да је прича о хибридном рату Русије само један од начина да се распирује антируска пропаганда, подсетивши да су информативни ратови постојали још у време Хладног рата.
Како је истакао Зоран Миливојевић, нема никаквог хибридног рата ако Русија јасно каже да јој сметају ракете у Румунији, сутра у Пољској, ако јој смета војна активност на њеним границама…
С друге стране, додаје он, ЕУ је у озбиљној кризи институција, што је показао проблем избеглица, има кризу еврозоне која траје од 2007, следи „брегзит“, а Грчка и цео медитерански простор још нису санирани.
„Према томе, не можемо говорити да неко угрожава ЕУ у ситуацији кад се она бави сама собом, тражи начина како да преживи. Ту не видим никакав утицај Русије“, констатује Миливојевић.
На питање да ли је на делу замена теза ако у западним медијима говоре о „Путиновој армији ботова“ а Гардијан је још 2011. писао о сличној пракси америчке Централне команде, Миливојевић је рекао да је то методологија коју Запад већ дуго примењује у функцији својих стратешких циљева.
„Русија је дошла на међународну сцену. Уколико на Западу то не схвате, имаће проблема сами са собом. Морају рачунати на Русијом као на партнера. Русија примењује исте механизме који су резервисани за велику силу и за заштиту тих интереса, притом нешто што примењује и друга страна. Дакле, ради се о некој врсти спојених судова. Нити су Руси ово измислили, нити их они први пут примењују“, оценио је Миливојевић.
Додао је да је „ординарна глупост“ приписати шефу велике државе да се лично бави ботовима кад у свакој озбиљнијој држави постоје друге, за то задужене службе.
„За мене би било трагично да Русија нема своје ботове. Политичке странке у Србији имају своје ботове, и то је потпуно нормално у политичкој борби у сајбер простору и на унутрашњем, а камоли на међународном плану“, рекао је Пророковић.
Миливојевић је истовремено указао да има индиција „освешћивања на Западу“, и да се на примеру Сирије види да Вашингтон прихвата да је Русија велика сила и да се са њом морају понашати као са партнером.
Међутим, према речима Душана Пророковића, Запад нема јасну политику нити ту има хомогеног блока, што се могло видети још на примеру признавања једнострано проглашене независности Косова.
„Ту је било огромних разлика међу државама. Када идете још дубље, када разговарате са представницима различитих политичких партија видели сте колико је било дилема, несугласица, колико су се неки људи у тим земљама плашили шта ће узроковати кршење међународног права. Оног тренутка када је Запад одустао од својих принципа, када је Западна Европа почела слепо да прати америчке геополитичке интересе, ушли су у велики проблем“, рекао је Пророковић, напомињући да део јавности и политичара у Европи не жели више да следи Америку у свим њеним политичким авантурама. Неке, попут Сирије и Либије, али и Украјине, подсетио је, ишле су на штету Европе.
Коментаришући наводе који се могу чути на Западу да у склопу хибридног рата Русија користи избеглице да би ослабила Европу, Миливојевић је рекао да Русија са избегличком кризом нема никакве везе, подсетивши да је та криза почела са настојањем да се промени режим у Сирији јер није био на линији западних центара моћи.
С друге стране, према његовим речима, за Русију је било изузетно значајно да се умеша у ситуацију Сирији — то је био последњи моменат где је Русија морала да искаже своје непосредне интересе који се тичу њеног присуства на Медитерану и заштите њених јужних граница од исламског тероризма.
„Појава Исламске државе је узроковала кризу. ЕУ није имала свој став и постала је жртва кризе. И сад практично ЕУ зависи од тога како ће се та криза решавати, а њу решавају Вашингтон и Москва. Нема кривице Русије у целој овој причи, али има заслуге Русије што се криза на неки начин сузбија. Да није било руске интервенције, питање је колико би трајала избегличка криза и како би се даље развијала“, навео је Миливојевић.
Према мишљењу Душана Пророковића, спекулације о хибридном рату Русије покушај су Запада да мотивише становништво сопствених држава за неке тешко оствариве циљеве.
„Погледајте Балкан. Они покушавају да одрже постојећи регионални безбедносни оквир који је дефинисан почетком ′90-их година. Али како то одржати? Зашто избијају социјални протести у Загребу који је примљен у ЕУ? Откуд колебања у Црној Гори око тога да ли је НАТО стратешки пут ако је на нашим просторима представљано пуних 25 година да се уласком у Алијансу гарантује безбедност једне државе? Зашто се у Македонији све ово дешава ако је то била држава која је била најрасположенија и за улазак у НАТО, и за улазак у ЕУ?“, упитао је Пророковић.
Постоје, сматра он, одређени структурни проблеми унутар евроатлантистичког блока, а њихова развојна политика и неолиберални концепт нису више никаква гаранција грађанима да ће живети боље.
„Људи се осећају бесперспективно и отуда цело ово колебање. На информативном плану то сад покушава да се усмери и тако мало хомогенизују становништво. Али историја показује да је тај процес неповратан. Једном кад се бреша дреши, она не може да се заустави. Очигледно да су приоритети становништва у европским државама потпуно другачији и ту Русија није ни на првих десет места. Можда је Русија као претња приоритет у Естонији, Летонији, делимично Литванији али ту се списак јавних мњења који страхују од Русије завршава“, истакао је Пророковић.
