Мало је земаља у свету које су се опоравиле уз коришћење мера ММФ-а. Он је ту више као светски финансијски жандарм да обезбеди да земље сервисирају своје обавезе према иностранству, каже професор Економског факултета Љубодраг Савић. Све док то функционише, задовољавајући интересе богатог света, ММФ ће и нама и другим земљама гледати кроз прсте, сматра он.
Мисија ММФ-а на челу са Џејмсом Руфом у понедељак треба да се састане са представницима Владе и Народне банке Србије поводом завршетка четврте ревизије текућег аранжмана са Србијом. Тим поводом Савић за Спутњик каже да нема сумње да се оцене ММФ-а о томе шта је Србија урадила од претходне ревизије аранжмана са том институцијом и владе Србије унеколико разликују.
Када је у питању консолидација јавних финансија, слажу се да је што се тиче буџетског дефицита урађено и више од очекивања, јер је ММФ мислио да до тога може доћи тек за годину, годину и по дана. Са јавним дугом који је изузетно висок за економију каква је наша, ситуација није тако добра. Он је делимично заустављен, али није окренут на другу страну. Око тога се слажу, али је већи број проблема око којих се не слажу, сматра Савић.
„Србија заостаје у реформама које су кључне за ММФ. Ја не мислим да је то за Србију најважнија ствар на коју они циљају, али то је у складу са оним што је основни задатак ММФ-а“, каже Савић.
Он је објаснио да је труд ММФ-а усмерен на то да у свакој земљи обезбеди макроеконмску стабилност, односно релативно стабилан курс, низак ниво цена, задовољавајући фискалну и монетарну политику.
„То, наравно, раде пре свега ради интереса крупног капитала, односно земаља чији су поборници, које практично управљају ММФ-ом, а то су најразвијеније земље света. Није њихов задатак да они воде рачуна о опоравку српске производње и ја мислим да је то основни дефект ММФ-а, та униформна политика која се примењује на све ситуације и на све земље“, каже Савић.
ММФ је мало коме помогао
Он сматра да је мало земаља у свету које су се опоравиле захваљујући мерама ММФ-а.
„Он је ту више као светски финансијски жандарм, да обезбеди да земље могу да сервисирају своје обавезе према иностранству“, каже професор Економског факултета. Све док то функционише, ММФ ће, нагласио је он, гледати и нама и другим земљама кроз прсте.
„Примарни задатак ММФ-а је да светски финансијски систем функционише на задовољавајући начин имајући у виду пре свега интересе богатог света. ММФ није направљен да као институција да подстиче производњу, то је домаћи задатак за сваку власт“, истакао је Савић.
Он не спори да Србија треба да прихвати један број сугестија ММФ-а, али и додаје, да за разлику од владе Србије и ММФ-а, сматра да је кључно то што Србија није много урадила на озбиљнијем опоравку српске производње и снажном искораку напред.
Савић снажним искораком сматра привредни раст између пет и десет одсто годишње, као што је то Кина радила у дугом периоду од скоро три деценије, када су њене стопе раста биле двоцифрене, а сада између шест и седам одсто.
„Ми смо сада, што се тиче бруто друштвеног производа (БДП), на нивоу од пре почетка економске кризе и задовољимо се тиме када нам ММФ или Светска банка повећа пројекцију раста за неколико десетих делова једног процентног поена“, приметио је професор Економског факултета.
Он сматра да ће камен спотицања приликом разговора мисије ММФ-а и владе Србије бити неколико ствари. Пре свега то је рационализација јавне управе јер није отпуштен онолики број људи колико се Србија обавезала. Он је, притом, приметио да је од тога још важније питање ефикасности укупног рада државне управе.
„Просто чуди да то није било у фокусу ММФ-а, јер је једна ствар смањити број запослених, а друга да нико не инсистира да људи који раде у државној управи раде ефикасно, што, када су у питању укупни трошкови друштва, може да да боље резултате од отпуштања“.
Друга је ствар да држава ништа није урадила по питању реформе јавних предузећа.
„То је рак-рана српске привреде, где мањи број људи, партијских намештеника, управља огромном имовином грађана Србије, прави губитке, извлачи новце, запошљава неспособне људе, арчи имовину грађана Србије без икаквог подношења рачуна“, каже Савић.
У оквиру тога је и питање реструктурирања десетак великих предузећа у којима је запослено више од 20.000 људи, који у већини мало шта раде, за које Влада тренутно нема решење.
Већином су ушли у такозвани фамозни Унапред припремљени план реорганизације, који само значи куповину времена. Он сматра да за њих после неког времена мора бити подвучена црта ако већ нема рационалног решења, јер грађани Србије не могу у недоглед да издвајају новац за њих, без обзира о коликом броју запослених је реч.
Четврти комплекс питања се односи на предузећа у приватизацији, од којих је један број отишао у стечај.
Србија је, према оном што је обећала ММФ-у, до јануара ове године требало да отпусти 14.500 људи, затварајући предузећа која су несолвентна, а у обавези је и да отпусти 20.000 запослених у државној управи и јавним предузећима на локалу, кажу упућени у документа ММФ-а.
ММФ неће бити ригидан код повећања плата и пензија
„Што се тиче плата и пензија, оцена ММФ-а је сасвим на месту. Ако се ништа не промени, ове и идуће године се, нажалост, неће стећи услови да се оне озбиљније повећају“, каже Савић, али и напомиње да ММФ није био ригидан у констатацији да се оне морају одржати на истом нивоу. Рекли су пронађите неки други извор, другу врсту трошкова у буџету Србије и створићете простора за повећање плата и пензија, каже Савић. Управо на то мисли и министар финансија Душан Вујовић када каже да је повећање ипак могуће, сматра он.
Могу се, објашњава Савић, смањити субвенције, могу пореске инспекције утерати у буџет више прихода, може се озбиљније порадити на сивој економији, да се она са 30 одсто српског БДП-а сведе на пристојних 15 одсто, колики је просек за ЕУ… То би био додатни новац и већи него што су уштеде на платама и пензијама, сматра он. Али, додаје, „то значи да влада Србије мора да окрене лист и да ради другачије него што је то у овом тренутку“.
Он је ипак оценио да ће ММФ свакако дати зелено светло влади Србије не толико што су задовољни реформама, него што у премијеру Вучићу и овој влади препознају власт која је спремна да спроводи, како то они кажу, непопуларне реформе.
„А куд ћете непопуларније од смањења плата и пензија. И у том смислу добиће (Влада) можда и већу подршку него што реално заслужују као награду за будућа очекивања“, процена је Савића.
