У анкети су учествовали становници Немачке, Велике Британије, Италије, Шпаније, Пољске, Холандије, Мађарске, Грчке, Француске и Шведске. Оне чине око 82 одсто укупног БДП-а Европске уније и око 80 одсто популације ЕУ.
„Већина становника земаља-чланица ЕУ који су анкетирани не одобрава оно што су институције урадиле када је у питању Русија. Највеће критике долазе из Грчке (69 одсто), Шведске (55 одсто), Француске (53 одсто), Италије и Мађарске (по 52 одсто)“, наводи се у извештају анкете.
Што се тиче даљег односа са Русијом, готово 90 одсто Грка је за „јаке економске везе“ са Москвом. Мађари, Немци и Италијани деле грчко мишљење.
Према истраживању, Европљани су такође незадовољни како блок решава економске проблеме. Скоро 92 одсто Грка не одобрава приступ ЕУ овом проблему, а са њима се слаже 68 одсто Италијана, 66 одсто Француза и 65 одсто Шпанаца.
Од 2014. године Сједињене Америчке Државе, Европска унија и неки њихови савезници увели су неколико санкција усмерених на кључне секторе руске економије, као и на одређени број појединаца и ентитета, због уједињења Крима са Русијом и наводним мешањем Москве у сукобе у источној Украјини.
Русија је више пута одбацивала оптужбе, упозоравајући да су западне санкције контрапродуктивне и подривају глобалну стабилност. Као одговор на рестриктивне мере, Русија је увела ембарго на увоз прехрамбених производа који долазе из земаља које су јој увеле санкције.
Крајем маја земље групе Г7 (Канада, Француска, Немачка, Италија, Јапан и Велика Британија и САД) одлучиле су да у јуну прошире санкције против Русије.
