Експерти кажу да је оцена руског утицаја на глобалне процесе „потцењена“, али то не чуди ако се има у виду да западна пропаганда машинерија последњих година удара по Русији из све снаге, сатанизујући је у очима светске јавности као никад пре.
Рејтинг листу најутицајнијих земаља по „мекој моћи“ направила је британска пи-ар агенција „Портланд“, која традиционално спроводи истраживање на ову тему. Русија се нашла на 27. месту, одмах иза Мађарске, а „за корак“ испред Кине.
На првом месту ове листе су Сједињене Државе, које су потиснуле Велику Британију на друго место, а на трећем је Немачка. Четврто и пето место заузимају Канада и Француска. За њима следе Аустралија, Јапан, Швајцарска, Шведска, Холандија…
Британска агенција дефинише „меку силу“ као способност постизања циљева у спољној политици уз помоћ „позитивног привлачења и убеђивања“. Како наводе аутори листе, „мека моћ“ за разлику од „тврде“, која користи силу, претње и санкције, покушава да стекне утицај уз успостављање веза и међународних правила и ослања се на ресурсе који земљу чине привлачном и атрактивном у свету.
Аутори извештаја истичу да „за западне посматраче позиција Русије вероватно представља право изненађење“, посебно ако се узме у обзир рат санкцијама између Русије и ЕУ у контексту украјинске кризе и присаједињења Крима.
Они наводе да је од средине двехиљадитих година огроман напор уложен на побољшање слике о Русији у свету, а да су значајну улогу у томе одиграле и „велике резерве ’меке силе‘ у сфери културе“ којима Русија располаже.
„Русија је дом Ермитажа, Бољшог театра са његовим балетом, Чехова, Достојевског, Маљевича, Чајковског и Булгакова“, каже се у извештају.
Осим тога, руски државни медији су, како се додаје, успели да задобију милионе гледалаца у земљи и свету. Аутори истичу да државни канал „Раша тудеј“ емитује свој програм на више светских језика и у више земаља, што га чини јединим од највећих и најгледанијих емитера у свету.
Осим тога, агенција признаје и неоспорну улогу Русије у борби против међународног тероризма (ДАЕШ-а) у Сирији, што је такође „имало позитиван ефекат“ о имиџу државе у свету.
Русија је, према мишљењу британских експерата, најбољи резултат показала у дипломатији и борби против глобалних изазова а, како се додаје, преузела је и вођство са другим великим силама у успостављању дијалога у решавању питања глобалне безбедности.
Британска агенција констатује да „Русија остаје економска сила“ иако је она „тренутно умањена“.
Као слабости руског друштва аутори извештаја наводе корупцију, допинг афере и „дискриминаторске законе“ против сексуалних и расних мањина.
Коначан индекс „Портланд“ формира на основу објективних (70 одсто) и субјективних (30 одсто) показатеља. Међу објективне спадају култура, технологија, државна управа, бизнис-клима, образовање и учешће државе у решавању глобалних проблема. Субјективни показатељи су добијени из анкета јавног мњења поводом различитих аспеката, од културе и националне кухиње земље до њеног гостопримства и дружељубивости.
„Британска пи-ар агенција ’Портланд‘ први пут је ставила Русију на листу 30 најутицајнијих земаља по ’мекој моћи‘. У извесној мери то се може сматрати неочекиваним, јер наши страни и домаћи критичари последњих година као ’Оче наш‘ понављају да Русија ’звецка оружјем‘ док развијене земље и оне које претендују да то буду појачавају своју привлачност као ’земље мира‘“, сматра председник Комитета Савета Федерације за међународне послове Константин Косачов.
Косачов истиче да се Русија сада налази под снажним ударом западне пропаганде, најснажнијим у постсовјетској историји. Међутим, то према његовом мишљењу има и позитивну страну.
„Наша дејства у вези са Украјином и Кримом, чак и у тенденциозним и отворено искривљеним извештајима у страним медијима (анексија, агресија, хибридни рат итд) против воље пропагандиста често су добијале позитивну конотацију: Русија своје не одбацује, она их подржава, чак и упркос притисцима и директним санкцијама најмоћнијих земаља света“, казао је Косачов.
Према његовим речима, акције у Сирији увериле су да је Русија моћан глобални играч, без којег се не могу решити најоштрији светски проблеми.
Косачов наводи да „тврда моћ“ има значајан „меки“ ефекат: одлучност, умеће, правичност и ефикасност у примени војне силе изазива поштовање и уважавање.
Он подсећа да су многе власти развијених земаља, попут Немачке, претрпеле масу критика о стању њихових Оружаних сила, после успеха руске интервенције у Сирији.
„Осим тога, то је јасан сигнал савезницима, потенцијалним и реалним, да Русија може да заштити све оне којима је помоћ потребна“, додао је Косачов.
Због свега тога, сматра руски политичар, 27. место у британском рејтингу говори о томе да је Русија „потцењена“.
„Русија је сада у центру светске пажње, а покушаји да се учини негативним јунаком не успевају“, додао је Косачов.
Први заменик председника комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Франц Клинцевич сматра да би Русија захваљујући својим могућностима — како политичким, тако и економским — могла да се нађе на знатно вишој позицији.
Клинцевич истиче да је улога Русије у свету значајно озбиљнија него што је то представљено у британској рејтинг листи и да Руска Федерација, заједно са САД и Кином, улази у тројку земаља које формирају целокупну међународну политичку сцену у свету.
Шеф комитета руске Државне думе за међународне послове Алексеј Пушков није изненађен што се Русија нашла у првих 30 најутицајнијих земаља по критеријуму „меке моћи“, али сматра да би требала да буде у првих 10.
„Искрено верујем да ми улазимо не у првих 30, већ у првих 10 земаља света“, рекао је Пушков.
Он је истакао да је Русија међу земљама које су увек биле веома привлачне и атрактивне због своје културе, због тога што је руски језик један од најраспрострањенијих, и због тога што РФ у последњих неколико година нуди неке алтернативне идеје и алтернативне моделе за светски поредак. Према његовим речима, то се огледа у Уједињеним нацијама, Савету за људска права у УН и другим организацијама.
„Савршено је јасно да се свет уморио од америчке доминације. Постоје само две земље које се доследно супротстављају том светском поретку, а то су Русија и Кина. Таквим светским поретком незадовољно је две трећине држава. Осим западне алијансе, која броји 35 земаља, плус 20-30 земаља које их подржавају, сви остали — најмање 60 одсто њих — незадовољни су америчком доминацијом. И зато Русија привлачи пажњу тих земаља“, додао је Пушков.
Пушков је оценио да је на Западу либерална револуција, посебно када је реч о моралу, отишла прилично далеко, а да у Европи Русију сматрају носиоцем традиционалних, породичних вредности.
„И то је фактор меке моћи“, додао је.
Пушков је такође скренуо пажњу и на појаву међународних организација, које су алтернатива онима које су направиле САД.
„Постоје ШОС, БРИКС и низ других организација у којима је Русија прилично активна“, додао је он.
Пушков је истакао да Русија има значајан утицај у свету и да управо због тога нису успели да је изолују, иако је Обамина администрација била веома озбиљно решена да то учини.
„Али, фактори ’меке силе‘ су одиграли веома велику улогу против те политике изолације коју је иницирао Обама, а на крају су и САД признале да је та политика пропала“, рекао је Пушков.
Руски политиколози се у потпуности слажу са својим званичницима, додајући да је Русија једна од малобројних земаља која је привлачна и због своје самосталности, независности и суверенитета.
