Како је раније саопштено, Москва је припремила више од 50 споразума, који би могли бити потписани током Путинове посете, али према речима помоћника руског председника Јурија Ушакова не би требало очекивати „некакве епохалне одлуке“.
Фокус посете ће бити покретање заједничких пројеката у области инвестиција, развоја пољопривреде и транспортне инфраструктуре, сарадње у области економије, трговине, енергетике, атомске енергије, ваздухопловне и ракетно-космичке индустрије…
Планирано је потписивање међувладиног споразума, који ће покренути програм заједничког развоја и изградње широкотрупног авиона и тешког цивилног хеликоптера.
„Кина је важан трговински партнер Русије, али робна размена међу земљама опада“, рекао је Ушаков. Прошле године трговинска размена је опала за 28,6 одсто, до 68,05 милијарди долара. Петнаестомесечни пад робне размене заустављен је тек у априлу, када је забележен пораст за 0,7 одсто. Москва очекује да ће робна размена двеју земаља достићи суму од 200 милијарди долара до 2020. године и тај циљ је, према речима руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, у потпуности достижан и остварив.
„Лични контакт је веома важан и није случајно што је Путин у интервјуу за ’Синхуа‘, уочи пута у Кину рекао да између њега и кинеског председника постоји велики ниво поверења. Не мислим да Русију у Пекингу очекују нове велике иницијативе, једноставно она ће показати да се сарадња постепено развија, без обзира на све потешкоће.
„Више од 70 одсто руског извоза у Кину и даље иде на енергетику, али се постепено повећава и удео у областима високе технологије, на пример, војној области. Планира се испорука Кини руског система С-400, ловаца СУ-35, при чему су они заштићени посебним споразумима, који искључују могућност ’крађе‘ технологије“, каже за Спутњик Јуриј Тавровски, професор на руском Универзитету Дружбе народа и стручњак за руско-кинеске односе.
Очекује се да ће лидери двеју земаља дати и званично старт преговорима за припрему споразума између интеграционих пројеката — Евроазијског економског савеза и економског појаса „Пут свиле“.
Путин је недавно на Петербуршком међународном економском форуму изјавио да ће Кина учествовати у стварању новог трговинско-економског партнерства у Евроазији.
„Русија гради блокове тјанванске нуклеарне електране на обали Жутог мора, али и овде треба ојачати сарадњу, пошто је Кинезима интересантно наше (руско) искуство у тој области и наши системи нуклеарних електрана, који се разликују од америчких. Осим тога, појављују се и нови, необични правци руско-кинеске сарадње као што је извоз руских прехрамбених производа у Кину — од чоколаде до маслаца и млека. Ипак, једна од најважнијих области сарадње је повезивање пројеката ЕАЕС и економског појаса ’Пут свиле‘. Акценат се ставља на изградњу инфраструктуре — путева и железница, укључујући и пројекат ауто-пута западна Кина — западна Европа, који ће ићи кроз Кину, Казахстан и Русију“, каже Тавровски.
Путин и Ђинпинг ће такође размотрити и бројна регионална и међународна питања, о којима Москва и Пекинг имају углавном исте или сличне ставове. „Москви и Пекингу је потребно да сарађују јер су уцртане нове линије поделе света — стварају се транстихоокеанска и трансатлантска партнерства, у која нико не намерава да позива ни Кину, ни Русију — то значи да ћемо се ми налазити између чекића и наковања“, закључио је Тавровски.
Један од највећих билатералних пројеката Москве и Пекинга остаје градња гасовода „Снага Сибира“, по којем ће Русија испоручивати Кини до 38 милијарди кубних метара гаса годишње, а у току су и преговори о изградњи западног крака — „Снага Сибира 2“, преко Алтаја.
Осим тога, у мају је кинеска страна изразила спремност да инвестира у пројекат брзих пруга Москва—Казањ, па се очекује потписивање и тог споразума. На одређеним деловима те пруге возови ће развијати брзину и до 400 километара на час. Путин и Ђинпинг у Пекинг су стигли из Ташкента, где су били на дводневном самиту ШОС-а и где су се такође састали и разговарали.
Путин је у Пекинг отпутовао са великом делегацијом руских министара и бизнисмена.