Дипломатско признавaње Косова пет чланица Европске уније које то још нису учиниле могло би да уследи после одлуке Велике Британије да напусти ЕУ, преноси речи косовског председника Хашима Тачија штампа у Приштини, цитирајући његову изјаву да би међу првима то могла да уради Шпанија.
Подсећања ради, Шпанија на својој територији има сличан проблем као Србија са Косовом — Каталонију, која тежи самосталности. Тачи је своје тврдње поткрепио тезом да ће због одлуке Лондона да иступи из ЕУ доћи до јачања сепаратистички настројених делова држава унутар ЕУ, као што је то у Шпанији, али и у самој Великој Британији у којој је позитиван исход референдума о изласку из ЕУ активирао питање Шкотске.
Руководећи се најавом да ће Шкоти затражити нови референдум, који би им омогућио излазак из Британије, Тачи је уверен да Косово може на томе да поентира и добије признање преосталих чланица Уније, јер би се тако, резонује он, зауставило даље цепање држава у ЕУ. Страх да ће „брегзит“ оживети сепаратистичке покрете у земљама ЕУ није без основа, али како он може да допринесе новим признањима Косова унутар ЕУ, није баш јасно.
Ни Милан Игрутиновић, саговорник Спутњика са Института за европске студије у Београду, не види логику у Тачијевим речима и сматра да је у питању „политичка демагогија“, коју косовски председник користи за „унутарполитичку реторику, која нема везе са стварношћу“.
„Шпанија неће променити став по питању Косова управо због Каталоније. Другим речима, она ће остати на истој линији — да не признаје отцепљење држава. Ако причамо о Шкотској и референдуму, ако до тога дође, то отцепљење ће бити уз сагласност Лондона, па стога неће бити проблематично“, истиче Игрутиновић.
Он не спори да може да дође до ситуације да Шпанија поручи Шкотској да је неће признати, управо због Каталоније, али напомиње да, што се нас тиче, ту нема никакве сличности ни са Шпанијом ни са Шкотском.
„За Косово шта год да буде, ништа се не мења. Позиције су остале исте и за Шпанију и за Каталонију и за Шкотску и Велику Британију. Али, сад се десио ’брегзит‘ и сада неко ’размрдава‘ разне сценарије у глави и спинује, покушавајући да то представи у духу који је разумљив локалној јавности. То је политички маркетинг. У крајњој линији, излазак Велике Британија из ЕУ је пех, а не поен за Косово, с обзиром да је Лондон био један од главних заговарача подршци независном Косову у ЕУ, што више иде у прилог Београду него Приштини“, објашњава он.
Фундаментална ствар, додаје наш саговорник, јесте да ли се неко отцепљује уз сагласност матице или не. Ако Шкоти из Британије оду након споразума са Лондоном, онда ће их признати и Србија. Али ако Каталонија без сагласности Мадрида постане независна, Србија је неће признати.
Подсећања ради, Велика Британија је још пре одлуке о изласку из ЕУ заузела став да није за проширење Уније, апострофирајући Србију, Косово и Црну Гору, као државе које би својим уласком у ЕУ могле да донесу више штете, него користи самој Унији.
Дан после референдума у Великој Британији генерални секретар Међународног европског покрета Петрос Фасулас оценио је да после иступања Велике Британије из ЕУ може доћи до „замрзавања проширења“, односно његовог знатног успоравања, пошто ће ЕУ бити заокупљена својим проблемима.
„Британски референдум ће покренути процес затварања у себе… Међу лидерима ЕУ влада неизвесност и сигурно им проширење неће бити прво на памети“, изјавио је Фасулас, додајући да под замрзавањем процеса подразумева континуирано одлагање и успоравање, што је горе него да се направи пауза.
