Професор Факултета политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја међу разлозима због којих је Дураковић, који се својевремено представљао као пријатељ Срба, „окренуо плочу“, наводи и бојазан да се Вучићев долазак у Сребреницу не може организовати тако да буде потпуно безбедан.
Шолаја, међутим, верује да поруку Дураковића да су Срби непожељни на комеморацији треба ставити и у контекст предстојећих локалних избора, на којима се све српске странке удружују да у Сребреници „изгурају“ Србина за начелника општине, а бошњачке се томе одупиру.
Истовремено, упозорава он, политичка ситуација у БиХ иде у правцу све веће националне подвојености, што показује и попис на ком су бошњачки представници покушали и, нажалост, уз помоћ међународне заједнице, донекле и успели да прикажу такво стање ствари у БиХ које иде наруку повећању броја Бошњака.
„Поред тога, Србија и премијер Вучић су стекли доста угледа и тиме што су упутили одређени део финансијских средстава за Сребреницу. То све у околностима када се заоштрава међунационална ситуација и када се ближе локални избори не одговара ни Ћамилу Дураковићу лично као претенденту за наставак начелничке функције, ни генерално бошњачком националном корпусу“, објашњава саговорник Спутњика.
Бошњаци, напомиње он, имају и проблем што још нису успели да путем институција БиХ пронађу кривце за напад на премијера Вучића.
На питање како тумачи чињеницу да су малтене у исто време са Дураковићевим изјавама посланичке групе ЛДП—СДА Санџака и ЛСВ и Зелена странка иницирале у скупштини доношење резолуције о геноциду у Сребреници, Шолаја каже да је чињеница да се и бошњачки национални корупус широм Балкана намеће са својим националним питањем.
Оваква ситуација им служи да поставе та питања на дневни ред. У Србији формулација о геноциду у Сребреници неће проћи, али је сасвим сигурно да ће се јавност бавити тиме, наводи Шолаја.
Подсећајући да резолуција, коју је својевремено покренула Велика Британија, није дошла на дневни ред СБ УН јер су на захтев и Србије и РС представници Русије то онемогућили, професор Шолаја каже да смо сведоци сталног поигравања са оценама рата, које служе мало више у дневно политичке сврхе.
У том погледу су, сматра он, на истом правцу и контроверзне поруке председавајућег Председништва БиХ Бакира Изетбеговића, који је позвао председника Томислава Николића да у септембру посети Сарајево.
„Сетимо се да је посета Николића пре неког времена отказана због хапшења Насера Орића, а видимо да се сада отказује Сребреница. То је та игра топло-хладно у којој не видим неку генералну пројекцију бошњачке политике осим непосредног дневног интереса и можда наставка политике од пре 20-ак година када су Срби на Балкану били за све криви“, истиче Шолаја.
Он упозорава да се поново покушава игра у два правца или лицемерни приступ: да се с једне стране бошњачки политичари представе као демократе и људи помирења у региону, а да с друге стране шаљу поруке да Срби нису добродошли.
Шолаја пак истиче да су поруке представника Србије коректне и умерене, али и да Србија полако успоставља већу економску стабилност.
„У том светлу и по основу неких других могућности у међународној сарадњи, Србија постаје значајнији партнер и отуд ови покушаји да се она омаловажи и спречи да има онај утицај какав би могла да има“, каже професор Шолаја.
