Ројтерс је пренео да је Визел, који је рођен 1928. и преживео Холокауст, писао опширно о свом заточеништву у нацистичким логорима, а 1986. освојио је Нобелову награду за мир.
АП је навео да је овај бивши заточеник Аушвица био стални подсетник на издржљивост човека током нацистичког Холокауста и завештање на неке од најнесхватљивијих злочина у људској историји.
„Кад год и где год људска бића трпе патњу и понижење, заузмите страну. Неутралност помаже угњетачу, никада жртви. Тишина охрабрује мучитеља, никада мученог“, изјавио је Визел у говору након примања Нобелове награде за мир пре 30 година.
АП је навео да је Визел бранио совјетске Јевреје, индијански народ Мискито у Никарагви, избеглице из Камбоџе, Курде, жртве глади у Африци и „жртве етничког чишћења у Босни“. Агенција је пренела и изјаву бившег америчког председника Била Клинтона поводом смрти Визела да је овај нобеловац на церемонији отварање Музеја сећања на Холокауст у Вашингтону 1993. код њега ургирао да „заустави етничко чишћење у Босни“.
Визел је дуго пружао подршку Израелу, а АП је додао и да је понекад критикован због блискости с израелским премијером Бењамином Нетанјахуом.
„Држава Израел и јеврејски народ изражавају жалост због смрти Елија Визела. Ели, мајстор са речима, успео је да изрази победу људског духа над суровошћу и злом уз помоћ своје необичне личности и очаравајућих прича“, казао је Нетанјаху поводом смрти нобеловца.
Амерички председник Барак Обама је изјавио да „Ели није био само најпознатији преживели из Холокауста, већ је био живи споменик“.
Визел је написао више од 40 књига, а најутицајнија му је била „Ноћ“, која је заједно са „Дневником Ане Франк“ постала стандардно штиво о Холокаусту.
У „Ноћи“ он је описао сву беспомоћност коју је осећао када је као 15-годишњак депортован у Аушвиц из родног града Сигета у Румунији, који је био под окупацијом Мађарске. По доласку у тај логор истетовиран му је број А-7713, касније је пребачен у Бухенвалд, а ослобођен је 1945. Из целе породице преживеле су му само две сестре, а мајка, отац и сестра су умрли у нацистичким логорима.
После ослобођења неко време провео је у француском сиротишту, а касније је у Паризу студирао на Сорбони и постао новинар. По задатку је послат 1956. у Њујорк да извештава из УН, где је остварио контакт са многим преживелима из Холокауста који су живели у том граду.
Држављанство САД је добио 1963, шест година касније се оженио Мерион Роуз, која је такође преживела Холокауст. Скоро три деценије предавао је на Универзитету у Бостону, а био је предавач и на Универзитету Јејл и Градском универзитету Њујорка.
„Ели Визел фондацију за човечанство“ основао је 1988, а АП је навео да је она попут других хуманитарних организација у јеврејској заједници била жртва преваре Бернарда Мејдофа који је ухапшен 2008. и због којег је Визелова фондација изгубила 15,2 милиона долара, а сам Визел и супруга личну уштеђевину.
