У Бањалуци је у петак формиран Градски одбор Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“, на челу са Момчилом Крајишником, чиме је та ванстраначка организација, која окупља осниваче Републике Српске, и фактички почела са радом.
Организација која је од 1. фебруара ове године проглашена од стране власти у РС за организацију од националног значаја, већ ради на нацртима закона о заштити ћирилице на територији Босне и Херцеговине и на примени закона о заштити имовине Српске православне цркве у ФБиХ са акцентом на Сарајево.
Миодраг Станишић, портпарол те организације, за Спутњик каже да је њихов циљ да се покрију сва важна питања која се односе на очување Републике Српске у сваком њеном аспекту. Он се осврнуо и на недавни исход пописа у БиХ, али и на положај Срба у федералним кантонима као једном од тема којима ће се бавити „Ствараоци Републике Српске“, чије члан је и Милорад Додик, председник РС.
„Наш правни тим намерава да прати и реализацију свих одлука које су значајне за српски народ и у Федерацији Босне и Херцеговине, пре свега одлуку о конститутивности народа. Ми желимо да укажемо да се одлука о конститутивности народа на територији целе Босне и Херцеговине апсолутно не поштује, поготову када је реч о припадницима српског народа. То је показао и најновији попис по коме је број Срба на територији ФБиХ заиста смањен практично на ниво националне мањине и да је, ако ћемо гледати по тим подацима, највећи одлив становништва био управо са територије Федерације БиХ“, каже Станишић.
Са друге стране, напомиње наш саговорник, у Федерацији БиХ ситуација је таква да Срби практично ни у једном кантону нису равноправни, јер ни у једном кантону није поштована одлука Уставног суда БиХ о конститутивности народа на читавој територији.
„Ту мислим на кантоналне скупштине, на законодавну и извршну власт. Највећи апсурд и највећа правна аномалија о којој ћуте сви, па и представници међународне заједнице, а који то не би смели, јесте да у Парламенту Федерације БиХ у Дому народа, који треба да има једнак број представника свих народа, и у овом сазиву ми имамо 13 представника српског народ од прописаног броја од 17 људи“, објашњава Станишић.
Он истиче да један од разлога зашто Клуб српског народа никада није попуњен у Дому Федерације јесте тај што у федералним кантонима нема довољно Срба који могу простом математиком да буду изабрани у скупштине кантона, а онда по аутоматизму да пређу у Парламент Федерације и да попуне Дом народа.
Према речима нашег саговорника, ово је само део огромне лепезе проблема са којима се среће српски народ у БиХ, што су све ствари на којима ће радити Асоцијација. Станишић је подсетио да им је у плану и реализација предлога председника РС о подизању споменика држави на Палама, али и књига у којој ће се наћи имена свих коју су учествовали у настанку РС, од бораца до политичара.
На Палама су се 24. октобра 2015. године окупили посланици првог сазива РС, они који су за четири ратне године одржали 23 заседања Скупштине РС. Они су од Асоцијације „Ствараоци РС“, коју је пре годину дана основао Момчило Крајишник, тадашњи председник Скупштине РС, добили споменице и одликовања.
Република Српска сама је поставила темеље своје државности 24. октобра 1991. године када је одржана прва Скупштина Републике Српске. Српска је тада почела да се успоставља као држава јер је почела да доноси своје законе. До успостављања Скупштине дошло се постепено, прво у оквиру Босне и Херцеговине, затим у оквиру самосталне Републике Српске, па опет као ентитетске Скупштине. Скупштина је тада постала —и до сада остала — државотворни темељ Републике.
