Извештај британске парламентарне комисије о томе да је та земља предузела војну инвазију у Ираку пре него што су исцрпљена сва мирна решења јесте вишеструко значајан догађај, а њени резултати су поражавајући, каже за Спутњик професор Владета Јанковић, бивши амбасадор СРЈ у Великој Британији. Он подсећа да су британски медији одавно писали и говорили да нема довољно података да Садам Хусеин представља озбиљну претњу и да не поседује нуклеарно оружје.
„Међутим, то је било прегажено режимском пропагандом Тонија Блера, који, ако је у нечему био вешт, био је вешт у томе. Изгледа да је саветник нашег премијера Вучића на путу да добије оно што заслужује, и то би било праведно, јер је он у овом случају заправо увео своју земљу у неправедан и скуп рат и изневерио националне интересе и поверење свог народа. Ако неко треба да иде на суд, то је Тони Блер“, каже Јанковић.
Бивши амбасадор СРЈ у Уједињеним Краљевству наглашава и постојање друге важне компоненте целог овог случаја — питање односа Сједињених Америчких Држава и Велике Британије.
„Чињеница је да у Британији одавно мало либералнији, објективнији и трезвенији посматрачи говоре да је спољна политика Британије потпуно подређена америчкој и да је Блер био пудлица америчког председника. Изгледа да би требало да и томе дође крај, и ако уопште у британској спољној политици дође до неког заокрета, он био морао бити тај. Једно је специјално пријатељство и савезништво тих земаља са две стране Атлантика, а сасвим друго потпуно предавање сопствене судбине у туђе руке, што је урадио Тони Блер“, каже Јанковић.
Да је Тони Блер један од најодговорнијих за изузетно бруталне, злочиначке акције у Ираку, али и према Савезној Републици Југославији 1999. године, сматра и војни аналитичар Милован Дрецун.
„Колин Пауел је својевремено у УН доказивао да тадашњи режим у Ираку располаже оружјем за масовно уништење и да је Садам Хусеин повезан са Ал Каидом и Осамом бин Ладеном. Већ тада је, међутим, било потпуно јасно да је истина потпуно другачија, јер су бивши агенти ЦИА говорили да су америчког председника обавестили да Хусеин нема нуклеарно оружје“, напомиње Дрецун.
Како каже, сада су се појавили Шкоти, довољно активни и агилни да не дозволе да се истина сакрије.
„Поред тога што је Тони Блер урадио да би подстакао интервенцију у Ираку, не смемо да заборавимо да су од ирачког рата профитирале управо британске фирме. У њиховој штампи се појављивао податак да су у првих годину дана обнове Ирака британске фирме приходовале 600 милијарди долара. Да је било и шест милијарди, то је огроман профит донет тако што је Блер, уз америчко руководство, разорио једну суверену земљу без разлога“, истиче Дрецун.
Упркос извештају Чилкотове комисије, саговорници Спутњика сумњају да ће се Блер наћи пред лицем правде. То, сматра Дрецун, зависи од политичке снаге и утицаја оних структура које су стајале иза интервенције у Ираку.
„Поред структура везаних за бизнис, имате и актуелан пројекат преуређења Блиског истока, који не предвиђа стабилан Ирак. Они који су кренули у преуређење Блиског истока ће вероватно покушати да заштите Блера од било какве одговорности, јер за структуре које су изазвале бројне ратове како би да би геополитички преуређивали територије и отимале националне ресурсе, био би опасан преседан да неко попут Блера седне на оптуженичку клупу и одговара за почињене злочине“, напомиње Дрецун.
Да подсетимо, у извештају „Истрага о Ираку“ наводи се да обавештајни подаци који су оправдавали одлуку о интервенцији нису били довољно чврсти. Истрага је трајала седам година и коштала је десет милиона фунти. Цео извештај израђен је у 12 томова, биће објављен у целости на интернету, и жестоко критикује потезе британских власти и „безусловну подршку“ коју је бивши премијер Тони Блер пружио администрацији САД.
Сам Блер рекао је после објављивања извештаја да је деловао у најбољем интересу Британије, као и да ће преузети одговорност за сваку могућу почињену грешку, без изузетка и оправдања.
