Према речима научника, њихов рад је тренутно најпотпунија и најдетаљнија студија о утицају масноћа у храни на стање организма. Дијетолози су разјаснили да, ако се засићене масноће које се налазе у маслацу, сланини и црвеном месу замене незасићеним масноћама из маслиновог или сојиног уља, могуће је избећи озбиљне проблеме са здрављем.
Дијетолози су проучили податке 126.000 људи који су учествовали у два дугорочна истраживања: Nurses' Health Study и Health Professionals Follow-Up Study. Добровољци су током 32 године периодично, сваке две-четири године, попуњавали анкете, одговарајући на питања о дијети, режиму исхране, стилу живота и здрављу. Током читавог истраживања умрло је 33.000 људи. Научници су проверили да ли постоји веза између исхране и смрти која је наступила од срчаног напада, рака, неуродегенеративних поремећаја или повреда респираторног система.
Испоставило се да различити типови масноћа на различит начин утичу на организам. Транс-масти (налазе се у месним и млечним производима) показале су се као најштетније: ако се њихова употреба повећа за 2 одсто, ризик од превремене смрти ће се повећати за 16 одсто. Повећање од 5 одсто употребе засићених масти повезано је са додатних осам процената смрти. Незасићене масти имају супротан ефекат. Дијета обогаћена њима смањује вероватноћу смрти за 11-19 процената. Замена засићених масти угљеним хидратима мало помаже побољшању здравља.
Незасићене масти садрже омега-6 и омега-3 незасићене масне киселине. Прва у већини биљна уља, а друга — у риби, као и у сојиним уљима.