Заседање мешовите католичко-православне комисије која расправља о начину и дужини рада тела које би, како је раније договорено у Ватикану, требало да изађе са мишљењем о кардиналу Алојзију Степинцу и његовој улози у Другом светском рату, почело је у Риму.
Од мишљења Комисије зависи да ли ће Степинац, кога Срби сматрају злочинцем, а који је већ проглашен блаженим, бити и канонизован. Папа Фрања, на чију иницијативу је и формирана Комисија, сматра да она не би требало да разматра овај случај дуже од годину дана. Међутим, аналитичари сматрају да би процес могао да траје годинама.
Неопходно је да се отворе важни архивски фондови како би се стекли услови за непристрасан и објективан рад на расветљавању битних чињеница, каже за Спутњик историчар Милан Кољанин, сарадник Института за савремену историју. То би био радикалан помак у сазнањима о улози Римокатоличке цркве, папе Пија XII и самог Степинца у Другом светском рату, каже Кољанин.
„Ја сам тако и разумео иницијативу папе, да рад Комисије не треба свести на српско-хрватске односе, већ да она има много шири значај за Ватикан, који поред духовне има и световну власт, и православни свет, који у овом случају наша црква на неки начин представља. Оно што се догађало на територији НДХ је без преседана у савременој историји. Новостворена сателитска држава организовала је уништење чак трећине становништва сопствене државе, а такве амбиције није имала чак ни нацистичка Немачка. То је нешто у чему су Римокатоличка црква у Хрватској и Степинац имали значајну улогу. Тих чињеница је свестан и сам Ватикан и папа Фрања“, каже Кољанин.
Он додаје да би било добро да се за српске и међународне истраживаче отворе и фондови Надбискупског архива у Загребу, чија би грађа могла да осветли улогу Римокатоличке цркве и Степинца током Другог светског рата. Нажалост, упитно је да ли ће до тога доћи, јер је питање канонизације Степинца у самој Хрватској подигнуто на ниво највишег државног интереса, то је за њих ствар идентитета, каже Кољанин.
„Степинац је за многе симбол нововековне хрватске државности, која је обновљена 1941. године у време усташког режима. За неке би ово био пут ка рехабилитацији и самог Анте Павелића, који је био врховни поглавар те државе. Говорим о екстремним ставовима дела хрватске јавности, али не треба заборавити да и међу хрватским историчарима постоје велика неслагања о улози Степинца, али и у међународним историографским круговима. Скоро да постоји одређени консензус о неславној улози Римокатоличке цркве на челу са Пијем XII, а поготово надбискупа Степинца“, закључује саговорник Спутњика.
Међутим, историчар Срђан Цветковић, такође сарадник Института за савремену историју, од рада мешовите комисије не очекује много. Иако би она пре свега требало да открије историјске чињенице, често је друштвено деловање Комисије важније од истине, каже Цветковић, који се у то уверио као члан државне комисије за тајне гробнице. Њено формирање је пре свега слање политичке поруке, а не конкретно бављење чињеницама, каже Цветковић.
„Чак и у Србији постоје подељена мишљења о Степинцу, да ли је он спасавао Србе или је био саучесник у геноциду. Верујем да је идеја ове комисије да се превазиђу различита виђења и да се на неки начин прогледа кроз прсте, да се на прећутан начин дозволи канонизација Степинца, односно да се Српска православна црква приволи на тај чин. Претпостављам да је то идеја, јер с друге стране не постоји сумња у то“, каже Цветковић.
Подсећамо, неколико недеља пре почетка рада Комисије у Европском парламенту представљена је изложба о Алојзију Степинцу. После протеста Србије, ЕК се обратила Амбасади Србије у Бриселу писмом у коме стоји да је задатак историчара да се споре око могућности колаборације Степинца са усташким покретом током Другог светског рата, али и где се подсећа да је папа Јован Павле Други 1998. Степинца прогласио блаженим.
Цветковић каже да се Европа неће много мешати у рад Комисије, јер ни њу у крајњем случају до краја не занимају њени закључци, односно права истина о улози Степинца у Другом светском рату.
„Они ће рећи, добро, ако сте се ви договорили да ђаво није тако црн, онда није тако црн. Можда је ово пројекат који иде за неком врстом националног помирења. Можда је лансиран у овом тренутку како би се цркве приближиле једна другој, а тиме и народи“, закључује Цветковић.
Чланови Комисије испред Српске православне цркве су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ пакрачки Јован, епископ бачки Иринеј и бивши велепосланик Србије при Светој Столици Дарко Танасковић.
